Ратари улазе у још једну авантуру

Пољопривредни произвођачи у БиХ ће у овогодишњој прољећној сјетви засијати веће површине него претходне године, а обилне падавине из марта и фебруара су посебно корисне за предстојећу сјетву кукуруза.

Република Српска 30.03.2013 | 07:26 Пољопривредни произвођачи у БиХ ће у овогодишњој прољећној сјетви засијати веће површине него претходне године, а обилне падавине из марта и фебруара су посебно корисне за предстојећу сјетву кукуруза.Иако притиснути великим проблемима у одржавању своје производње на ногама, због недостатка подстицаја и поскупљења репроматеријала, бх. пољопривредници би под свим културама, према процјенама, треба да засију више од 160.000 хектара обрадивих површина. Садашње временске прилике не погодују почетку сјетве, који ће бити пролонгиран, јер пољопривредници не могу квалитетно припремити своје њиве, док је сјетва појединих пластеничких култура већ увелико почела. Стојан Маринковић, предсједник Савеза удружења пољопривредних произвођача РС, рекао је да су снијег и ниске температуре на неки начин спасили пољопривредне произвођаче док чекају подстицаје које је Влада РС обећала до краја мјесеца. Он је навео да је оптимални рок за сјетву кукуруза и соје од првог дана априла, али да је могуће да буде пролонгиран за десетак дана због нових најављених падавина. "Очекујемо да ће сјетва бити обављена на вријеме и да ће људи засијати планиране површине уколико буду исплаћени подстицаји", казао је он и додао да ће ове године бити засијано више површина у прољећној сјетви, као што је и у јесењој, али да ће све то бити лимитирано цијенама минералних ђубрива и сјемена, које су у посљедњих неколико мјесеци порасле и до 20 одсто. Имеђу осталог, Маринковић је оцијенио како су проблеми у пољопривреди кумулирани у задњих неколико година, оцијенивши да је свакако за поздравити потез да се до краја овог мјесеца исплате заостали подстицаји. "То је био крајњи моменат који се могао учинити да би на вријеме могла бити обављена прољећна сјетва и како би се како-тако позитивно стартовало", навео је Маринковић. Он је подсјетио да су пољопривредници из РС дуже вријеме указивали на питање "плавог дизела", субвенција по хектару засијане површине, питања укидања акциза на репроматеријал за сјетву, као и да се законом уреди питање субвенција. Са друге стране, Владимир Усорац, предсједник Удружења пољопривредних произвођача - мљекара РС, рекао је да захлађење и ниске температуре одгађају прољећну сјетву. Према његовим ријечима, рокови су оптимални за грашак, зоб, прољећни јечам, те истиче да би се већ могло почети сијати да дозвољава вријеме. Ипак, он је додао да је у прољећној сјетви највише заступљен кукуруз, који чини 90 одсто усјева, те да ће овогодишња прољећна сјетва бити обављена на мало мање од 100.000 хектара, с обзиром на то да је нешто више хектара засијано прошле године на јесен, када је углавном засијана пшеница, затим тритикале и јечам. Он је рекао да ће за овогодишњу сјетву бити потребно издвојити 150 милиона КМ. "Да се посије хектар земљишта потребно је издвојити минимум 1.500 КМ. Очекујемо да се вријеме прољепша и да можемо кренути са сјетвом", рекао је Усорац. Он је рекао да пољопривредници врло брзо очекују исплату заосталих подстицаја од 28 милиона КМ, додајући да ће то бити средства с којима ће се кренути у сјетву. "Битно нам је да се подстицаји исплаћују редовно и да их ми инвестирамо у сјетву, односно да њима купујемо оно што нам је потребно, а за дио средстава ћемо се морати задужити код банака", нагласио је Усорац. Остоја Николић, из Удружења пољопривредника Семберије, рекао је да ће на том подручју у прољећној сјетви бити засијане веће површине, прије свега под кукурузом, као и да је у јесењој сјетви засијано више пшенице и јечма него годину раније. Ипак, он сматра да ће сјетва каснити због лоших временских услова, док се поврће у пластеницима и расадницима већ засијава. И Енес Хасановић, секретар Удружења пољопривредника БиХ за сектор Тузланског кантона, сматра да ће прољећна сјетва сигурно каснити, те да ће на том подручју највише бити засијано силажног кукуруза. Међутим, он је навео да ће генерално у овогодишњој прољећној сјетви бити засијано више површина него претходне године, иако се пољопривредници у том кантону налазе "на кољенима". Он даље наводи да је и у јесењој сјетви засијано највише пшенице од краја рата досад. Исто тако, сјетвом соје и кукуруза у првој декади априла на подручју општине Шамац почеће прољећна сјетва, у којој ће бити засијано око 6.500 хектара. У овој општини наводе да у прољећној и јесењој сјетви обрађују више од 10.000 хектара, од чега стрна жита заузимају 2.700, а кукуруз преко 5.000 хектара.