Норвешка полако постаје жртва сопственог успјеха

Упркос огромном нафтном богатству, издашни скандинавски систем благостања полако топи огромне дјелове норвешке економије, што угрожава најуспјешнију причу на Старом континенту.

Република Српска 27.03.2013 | 13:33 Упркос огромном нафтном богатству, издашни скандинавски систем благостања полако топи огромне дјелове норвешке економије, што угрожава најуспјешнију причу на Старом континенту.На површини, Норвешкој завиди цијели свијет: економија биљежи снажан раст, годишњи приходи прелазе 75.000 еура по глави становника а државне новчане резерве износе 540 милијарди еура или 100.000 еура по становнику. Али то је можда и превише новца за Норвежане, који сва мање времена проводе на радном мјесту а све више и више са породицом и на одморима.Имиграција не попуњава рупу на тржишту квалификоване радне снаге, због чега продуктивност стагнира, плате расту а компаније се истискују са тржишта због високих цијена. "Нафта је метафора за добитак на лутрији", казао је за Ројтерс Ивар Фроенес, професор социологије на Универзитету у Ослу. "Преобиље се полако увлачи у друштво... народ то није примијетио јер се то дешава постепено". "У посљедње вријеме, све више људи напушта Осло у четвртак послије подне умјесто у петак, одлучујући се за продужене викенде", додао је. "Узимамо здраво за готово што имамо кућу, викендицу на планини и можда још једну кућу на плажи". На мјесечне зараде одлази 61 одсто више новца у односу на 2000. што је око шест пута више него у Њемачкој или у Шведској, док стопа запослености, прилагођена за оне који раде пола радног времена, износи 61 одсто, што је мање него било гдје друго у Скандинавији, па чак и у Грчкој, саопштили су из централне банке. Са три процента, стопа незапослености је и даље једва примјетна. Разлог томе је што се многи одлучују да раде пола радног времена."Зашто бих радила више него што морам?", казала је за Ројтерс 36-годишња Елисе Баке, која је недавно скратила радно вријеме и ради шест сати дневно у једној великој телекомуникационој компанији. "Можда је то срећа, можда смо то заслужили... заиста није битно. Имамо толико новца да живимо скандинавским животом: да идемо у викендице, да скијамо, возимо бицикл и проводимо вријеме са дјецом". Уколико у наредном периоду Норвежани не буду радили 10 одсто више времена, држава ће на крају почети да троши резерве, упозорено је из владе. Централна банка је, такође, упозорила да систем благостања просто охрабрује људе да напусте послао. "Број радних сати у Норвешкој је опао за 270 сати на годишњем нивоу у односу на 1974", казао је Јостеин Хансен, директор политике запошљавања при Удружењу гостољубивости. "Норвежани би требало да слиједе примјер Исланда и да раде 100 сати више на годишњем нивоу". Нафтни сектор, узрок овог проблема, такође постаје жртва сопственог успјеха. "Акер солушнс", водећа норвешка фирма за производњу нафтне опреме, запослиће ове године 4.000 инжењера. Међутим, само трећина биће Норвежани. "Акер" мора да покрене огромне инжењерске центре у Куала Лумпуру, Лондону и Мумбаију да би имао довољан број квалификованих радника.Студија коју је наложила влада показала је да ће до 2016. земља бити у мањку за 6.000 инжењера, с обзиром на то да расте број инвестиција а компаније су нашле нову нафту у областима гдје се сматрало да су налазишта пресушила. Трошкови су порасли толико да поједине компаније не могу да се надмећу код куће. "Кваернер", компанија која се бави градњом опреме попут нафних платформи, недавно је изгубила уговор са једном државном фирмом због високих цијена. То је био само посљедњи у низу неуспјеха за ту фирму. "Висок квалитет не може превагнути у односу на разлику у цијенама", казао је извршни директор "Кваернера" Јан Арве Хауган и додао да су њихове цијене од седам до 15 одсто веће у односу на конкуренцију. Авио-компанија "Норвиџан ер шатл" запријетила је да ће пребацити флоту на Тајланд и да ће упослити азијску посаду због високих трошкова у матичној земљи. Проблем Норвешке није усамљен: Рударски бум у Аустралији је такође изазвао раст економије, повећање плата, подгријао имиграцију и довео до смањења радних сати на минимум.Међутим, просјечни Аустралијац и даље ради 19 одсто више од Норвежанина, процјене су Органзације за економску сарадњу и развој. Нафтни сектор чини петину норвешке економије, три пута више у односу на удио рударства у економији Аустралије, и доноси четвртину државних прихода. Бизнис групе сматрају да би радне сате требало повећати уз помоћ владиних стимуланса, а да бенефиције морају бити смањене, али је ова тема на дну приоритета политичких партија уочи септембарских избора. Централна банка предвиђа да ће мјесечне зараде расти два пута брже у односу на БДП у наредним годинама. Са буџетским вишком од око 12 одсто БДП-а, Норвешка може себи у овом тренутку приуштити "расипање новца" али уколико не смањи повластице, као што је током 1990-их урадила сусједна Шведска, тај вишак ће се истопити. Међутим, издашне бенефиције, добра равнотежа између посла и приватног живота и ограничена неједнакост у приходима одлике су друштвеног система који обожавају многи Норвежани, стога ће свака промјена бити тешка. "Прилично сам оптимистичан, јер су политичари свјесни свега тога“, додао је Арнес. „Али у овом тренутку нема кризе, па ове промјене неће одмах наступити". Норвешка се одлучила за имиграцију као начин да попуни празнине, али тиме се само маскира проблем, поручују из централне банке. "По глави становника, данас не производимо више него што смо производили прије пет година", казао је гувернер централне банке Оејсти Олсен у недавном обраћању. Норвешка, са популацијом од пет милиона, сваке године привлачи 50.000 имиграната, али то не утиче на побољшање продуктивности. "Привлачимо погрешни тип имиграната", сматра Даг Арнес, економиста при Конфедерацији норвешких предузећа. "Нисмо нарочито конкурентни у привлачењу квалификоване радне снаге, прије свега инжењера". Норвешки систем плаћа ниско-квалификованим радницима далеко изнад европског просјека, док високо-квалификованим једнако или мало испод међународног стандарда.