Кипар остаје у еврозони

Министри финансија еврогрупе и кипарске власти постигли су касно синоћ договор о пакету помоћи за Кипар након драматичне бриселске сједнице која је више пута одлагана.

Република Српска 25.03.2013 | 08:17 Министри финансија еврогрупе и кипарске власти постигли су касно синоћ договор о пакету помоћи за Кипар након драматичне бриселске сједнице која је више пута одлагана.Кипарски предсједник Никос Анастасиадес прихватио је 10 милијарди евра вриједан пакет помоћи Европске централне банке, уз обавезу да Кипар реструктуира своје двије највеће банке при чему ће највише страдати они који на рачунима имају више од 100.000 евра. Током драматичне сједнице Министарског савјета која се завршила нешто послије два ујутро, Анастасиадес је, према извјештајима више агенција, неколико пута пријетио да ће радије дати оставку него пристати на мјере којима би угрозио статус Кипра као пореског раја и оф-шор зоне за претежно руске клијенте. Суочен са пријетњом да би Кипар већ данас или сутра могао бити искључен из еврозоне, кипарски педсједник је пристао на услове које је поставила такозвана тројка, коју чине поставили министри еврогрупе, Европска централна банка и Међународни монетарни фонд. Банке на Кипру затворене су прошле недјеље, а подизање са банкомата ограничено на 100 евра дневно након панике изазване најавама да ће држава, на захтев тројке, скидати новац са рачуна свих штедиша, укључујући и оне са испод 100.000 евра на рачуну. Кипарски парламент је одбио овај пакет и затражио руску финансијску помоћ за своје презадужене банке, али је Русија одбила да се умијеша са образложењем да овај проблем треба да се решава унутар ЕУ. Кипар након тога није имао избора него да прихвати нови приједлог тројке, којим би терет преструктуирање Кипарске и Лаики банке био пребачен на крупне штедише. За сада се још незна када ће банке прорадити, а кипарски парламент, тек треба да прихвати нови пакет. У ЕУ провејава страх да би Русија, чији ће се грађани и фирме са имовином на Кипру наћи највише погођени, могла да надокнади штету запленом средстава европских фирми које послују на руском тлу. Процјењује се да на Кипру има око 20 милијарди евра руског новца, од чега ће око четвртина бити конфискована када се нови пакет примјени. Кипарске банке нашле су се у дубиози након што су велики дио средстава уложиле у куповину грчких обвезница, које су се показале као безвриједне. Европска централна банка преузела је на себе да покрије 10 милијарди евра насталог дуга, док ће око 6 милијарди бити прикупљено реструктуирањем кипарских банака.