СУЉКАНОВИЋ: Кресати администрацију, улагати у привреду

Актуелне економске и социјалне прилике у Босни и Херцеговини потпредсједник Републике Српске Енес Суљкановић оцјењује изузетно тешким за све грађане, а посебно за повратничку популацију, те заговара развој домаћих ресурса и подстицање привредних активности.

Република Српска 24.03.2013 | 14:50 Актуелне економске и социјалне прилике у Босни и Херцеговини потпредсједник Републике Српске Енес Суљкановић оцјењује изузетно тешким за све грађане, а посебно за повратничку популацију, те заговара развој домаћих ресурса и подстицање привредних активности.Он наглашава да је, нажалост, стање алармантно, без разлике да ли се живи у Републици Српској или Федерацији Босне и Херцеговине. "Жалосно је да у 21.вијеку људи још увијек живе без струје и воде, да дјеца пјешаче и до 15-ак километара до школе, да нам пензионери умиру од глади због веома мале пензије. Дрога и проституција је и у основним школама, жмуримо пред великим пореским дужницима, а предузетници који желе да раде немају никаквих олакшица и гасе своје радње под високим наметима", каже Суљкановић, замјерајући политичком естаблишменту што се сјете грађана само пред изборе када из џепа пореских обвезника граде путеве, расвјету... Људи су, каже, разочарани у однос политичара према "обичним" људима и сматрају да сви користе политику као мјесто гдје ће остварити личну промоцију и имовинску корист, а, нажалост, досадашња пракса је то и показала. Суљкановић наводи да је кључни проблем што се не ради на запошљавању људи кроз инвестиције и подстицаје у квалитетне развојне пројекте. Огроман административни апарат такође је, по њему, велики друштвени баласт, аргументујући то податком да у већини локалних заједница има и до 100 радника вишка, који су на терету буџета, а који реално не доприносе квалитетном развоју локалне заједнице. У том сегменту и рационализацији Суљкановић види значајан ресурс. "Новац, који би се уштедио кроз отпуштање, напримјер, 50 административаца с просјечном платом од око 1.000 КМ, мјесечна је бруто добит од 50.000 КМ, коју треба усмјерити за подстицај у инвестирање, у производњу и реално запошљавање. За неких 6 до 10 мјесеци већ би се поново запослило тих 50 радника који би из привреде пунили буџет општина и градова. Након тих 6 до10 мјесеци наставио би се тренд запошљавања, тако да би за неких 20-ак мјесеци имали већ 100 запослених, што је по мени сасвим једноставна математика. Наравно, та иста формула вриједи и за ентитетске и државне институције", каже Суљкновић, уз напомену да треба осмислити добру стратегију и услове под којима би се добијали подстицаји. Само с домаћинским располагањем новцем пореских обвезника могу се створити услови да не постанемо дужнички робови великих сила, "јер имамо огромне потенцијале довољне за сопствене потребе па и извоз". "Морамо заштити домаћу производњу, посебно питке воде, хране, домаћих животиња и слично, али и увести ригорозне стандарде јер ме нико не може убиједити да је храна коју увозимо квалитетнија од оне коју производимо. На тај начин ћемо створити предуслове за нова запошљавања", каже потпредсједник РС, потпуно свјестан постојања лобија којима не одговара развој домаће производње. "Када се квалитетно покрене ова прича, мислим да нико од њих неће имати храбрости да се супростави гладном и напаћеном народу који само жели да живи од плодова свога рада. Такође се морају квалитетно поставити правила игре гдје ће свако одговарати за свој рад, односно нерад. Мислим да је ово прича коју би требали да подрже сви становници БиХ, морални и квалитетни политичари, а сигуран сам да ћемо имати подршку Европске уније и осталих земаља који вјерују у нас", каже Суљкановић у разговору за Фену. У том контексту посебно истиче стање повратничке популације, која је, оцјењује, жртва политичких манипулација. "Квалитетних рјешења за њихове проблеме још нема и веома је мали број ових људи који се може похвалити да је повратком на своја предратна огњишта вратио живот у неке нормалне токове, јер су они грађани другог реда, како повратници у Републику Српску тако и повратници у Федерацију БиХ", оцјењује Суљановић на основу увида у стање на терену, уз опаску да се Влада Федерације БиХ више брине о повратницима у Републику Српску него што то ради Република Српска за повратнике на подручје Федерације БиХ. "Одређеним законским рјешењима повратници из Зеничко-добојског кантона, Тузланског кантона и Сарајевског кантона, који су се вратили на подручје РС остварују сва права (здравствено, социјално, борачки додатак, мајчински, дјечији додатак), као да живе у тим кантонима, иако имају пријављен боравак у РС. Овим је омогућено да повратници могу имати бар некакву сигурност док не заснују радни однос на подручју Републике Српске или, као што је то случај с великим бројем повратника, то им остаје једини извор прихода", истиче потпредсједник РС. Подјећа да су у Федерацији БиХ постојале одређене законске одредбе које су биле дискриминирајуће за све становнике Републике Српске, без обзира да ли они били повратници или не, јер су сматрани нерезидентима. Због тога, сви запослени у ФБиХ из РС нису имали право на неопорезиви дио личног дохотка. "Промјеном одређених прописа отклоњен је и проблем за пријављивања повратника јер се велики број њих није усуђивао пријављивати у мјесто повратка, пошто су у том случају након шест мјесеци губили права на све повластице, тако да имамо ситуације гдје у једном повратничком насељу живи преко 2.000 људи, а пријављено је само 300. Ово се мора што прије ријешити, тј. прије пописа становништва јер нећемо имати праву слику стања у Босни и Херцеговини", упозорава Суљкановић, који је успио да утиче да се у кантонима промјене прописи и да се на нивоу ФБиХ промјени закон о порезу на лични доходак, али се сада треба радити на терену гдје се људима треба објаснити на који начин и шта добијају, а шта губе пријављивањем у мјесту боравка. "По мом мишљењу, не губе више ништа, већ стичу услове да добијају подстицаје и из Републике Српске", каже Суљкановић. Наводи примјер Мјесне заједнице Таревци код Модриче гдје су људи, властитом жељом и енергијом, без превише "јадиковања" подигли на ноге своју мјесну заједницу. Управо овај примјер самоорганизирања Суљакановић види као једини излаз из ове ситуације. "Енергију треба усмјерити у формирање тимова младих људи, који желе да раде, а немају могућност да се запосле, да и они аплицирају за новце из европских фондова, али и од осталих бројних донатора широм свијета. Веома брзо ће нам бити отворена и преостала средства из ИПА 3 програма. ИПА 3 је регионални развој, ИПА 4 развој људских потенцијала а ИПА 5 програм за рурални развој, што бројне мјесне заједнице могу искористити", каже Суљкановић. Наглашава да је он у Добоју већ покренуо одређене активности око формирања тимова по одређеним мјесним заједницама. Увјерен је да ће веома брзо ти млади људи повући значајна средстава који су намјењена за БиХ, а којим ће ријешити бројне проблеме унутар својих мјесних заједница, али и створити услове да остану у својим селима, гдје ће кроз пројекте, много лакше и квалитетније него у граду, задовољити своје егзистенцијално питање. "Наша будућност је у пољопривреди, туризму и енергетици и ту требамо да тражимо своју шансу", закључио је потпредсједник РС Енес Суљкановић.