Правна битка за филм Битка на Неретви

Сукцесија културне баштине бивше Југославије једно је од осјетљивијих, отворених питања између држава насталих распадом некадашње заједничке државе.

Република Српска 22.03.2013 | 11:50 Сукцесија културне баштине бивше Југославије једно је од осјетљивијих, отворених питања између држава насталих распадом некадашње заједничке државе.Показује то и недавни потез режисера филма „Битка на Неретви“ Вељка Булајића, који је самовољно овај филм прогласио хрватским. Ради се о филму који је снимљен 1969. године, у сарадњи пет продукцијских кућа, а чије власништво ипак припада и БиХ. Не спорећи Булајићева ауторска права, Филмски центар из Сарајева тужиће режисера. „Битка на Неретви“ највећи је филмски ратни спектакл с подручја бивше Југославије. Поред италијанских и њемачких продукцијских кућа, на филму су радили Јадранфилм из Загреба, те Боснафилм и Кинема из Сарајева. Сарајевске продуцентске куће више не постоје, али правни насљедник њихове баштине је Филмски центар из Сарајева. Директор Центра, Адис Бакрач истиче како ће тужити режисера филма Вељка Булајића. „Ми ћемо поднијети тужбу против господина Булајића, прво зато што је објавио информацију да је филм хрватски, што га је фактички присвојио, и друго што је господин Булајић незаконито продавао лиценце филмова 'Битка на Неретви' и 'Козара', чији је продуцент и власник права данас Филмски центар Сарајево. Ми смо дошли у посјед те документације и ми ћемо наставити с тим поступком.“ Иако имају потписан уговор са режисером Булајићем, загребачка продукцијска кућа Јадранфилм оградила се од Булајићевог својатања филма. Директор ове куће Винко Грубишић истиче да никаквог правног спора око филма нема. „Не постоји никакав спор око филма 'Битка на Неретви' из једноставног разлога што су ту збројене крушке и јабуке. Дакле, господин Булајић је с правом говорио о поштивању ауторских права, али то све што се догађа са класичним филмом у задње три године, од рестаурације у ХД формату па до ових заједничких напора који ће тек сада уродити плодом, мислим да ће бити свима на понос. 'Битка на Неретви' нас спаја а не раздваја, баш као и ријека. То што ми живимо у окружењу гдје ријеке, нажалост, раздвајају и због њих се воде ратови а људи се гледају попријеко, то није нешто у чему бисмо ми хтјели судјеловати.“ Да је Булајић самовољно прогласио филм хрватским, потврђује и Адис Бакрач. „Не постоји апсолутно никакав документ, не постоји никаква пресуда – као што се појављује у новинама. Ради се о једној чистој манипулацији јавности.“ Заштита Пикасовог плаката А да је Булајић озбиљно наумио присвојити све што је везано за филм који је режирао, потврђују нам и из музеја „Битка за рањенике на Неретви“ из Јабланице. Наиме, прије три године Булајић је тражио сагласност од директора музеја Ћамила Цере да наводно заштити плакат за филм, који је својевремено израдио чувени Пабло Пикасо. „Све је то било овако, телефоном, незванично. Тад је на поновни позив, Ћамил рекао да напишу писмо намјере и да направе садржај своје активности везано за тај плакат, за његову заштиту. Од тада се по том питању није господин Вељко јавио нити ико други“, каже је предсједник Управног одбора Музеја, Мирсад Клепо. Вељко БулајићВељко Булајић ​​Режисер Вељко Булајић истиче како је само штитио филм: „Гледам копију филма на телевизији, која је наплаћена масно, и неко је тај новац ставио у свој џеп, а у тој копији филма не видим једну од најбриљантнијих сцена – истргано – Милене Дравић. Морам штитити своје дјело од оних који су стварно схватили да је 'Битка на Неретви' крава музара.“ Један од главних глумаца филма „Битка на Неретви“ Љубиша Самарџић каже како су у филм улагале све републике тадашње Југославије. „Земље су се помериле на своје границе. У тој сеоби свако је остао прекраћен за неки иметак. Око овог великог филмског дела треба да седну сви људи, да у дијалогу реше сва спорна питања.“ Очигледно је како је позадина свега новац. Међутим, филм је дјело пет продукцијских кућа и припада свима, сматра предсједница Удружења филмских радника БиХ, Амра Бакшић Чамо. „Тај филм припада свима који су уложили новац и оном човјеку који га је режирао. Филм је тематски босански, битку на Неретви нам нико као тему не може одузети, не може нам одузети ни продукцијски кредит. Не треба да се бринемо шта колеге у Хрватској сматрају хрватском културном баштином. Ми треба да се бавимо својом културном баштином и ако сматрамо да је 'Битка на Неретви' дио наше културне баштине, у складу с тим да се понашамо.“ [цустом_блоцк]Годину након што је снимљен, филм „Битка на Неретви“ био је номинован за Оскара, а прије три године на фестивалу у Москви уврштен је међу десет најзначајнијих филмова о Другом свјетском рату и у пакету са осталим изабраним насловима кренуо је у свјетску кино и телевизијску дистрибуцију.[/цустом_блоцк]