Хаг: Муслимани криви за сукобе у Бијељини

Бивши председник управе Бијељине Светозар Михајловић посведочио у Хагу да су тај град с пролећа 1992.

Република Српска 20.03.2013 | 16:50 Бивши председник управе Бијељине Светозар Михајловић посведочио у Хагу да су тај град с пролећа 1992. напала паравојска муслиманске Странке демократске акције. Михајловић је изјавио да су га о нападу 31. марта 1992. унапред обавестили пријатељи Муслимани, али да им он није веровао. Вођство СДА, како је изјавио, блокирало је цео град постављајући бројне барикаде и смештајући снајпере на зграде. Караџић, који је у то време био лидер Српске демократске странке, оптужен је за прогон Муслимана и Хрвата из Бијељине и још 19 босанских општина. По оптужници, Бијељину су напале и насилно заузеле српске паравојне формације, предвођене Жељком Ражнатовићем-Арканом, притом убивши 48 грађана. Према сведоку, међутим, Ражнатовић је био "велики манипулатор", а исељавање Муслимана из Бијељине била је последица ратних напетости, доласка великог броја српских избеглица и инцидената које власти нису могле да спрече. Михајловић је посведочио да, као председник општинске владе од 1994. године, никада није добио нити дао наређење да се несрпско становништво депортује. Локалне власти су, напротив, чиниле све да злочине спрече. За Караџићеву смотру Ражнатовићеве јединице у центру Бијељине, коју је посматрао у јесен 1995, сведок је тврдио да "није била планирана". Тврдио је да је Ражнатовић тиме хтео да Караџићев одвојени боравак у граду искористи да "верификује свој боравак на фронту" код Санског Моста који је пре тога завршио. Ражнатовић је, по Михајловићевим речима, у априлу 1992. у Бијељини изманипулисао и тадашњу чланицу Председништва БиХ Биљану Плавшић када јој је "поднео рапорт и пољубио се с њом". Плавшићева је сведоку, како је пренео, рекла да до тада није знала ко је Ражнатовић. На питање тужитељке Катрине Густафсон (Цатрина Густафшон) да ли зна да је, три недеље касније, сама Плавшићева позвала Ражнатовића да "дође у Сарајево", Михајловић је одговорио негативно. Тужитељка је сведоку приказала снимак на којем Караџић, после смотре у Бијељини, предаје одликовање Ражнатовићу, сугеришући да то показује да је сусрет био планиран. Остајући при исказу да није, сведок је тврдио да нико није могао знати када ће Ражнатовић бити у Бијељини. Михајловић је тврдио да није било планирано ни убиство три муслиманске породице које су у септембру 1992. починиле "паравојне формације". Тај "гнусан догађај цела Бијељина је осудила", рекао је сведок. Тужитељка је затим упитала зар као починилац није била означена "специјална полицијска јединица Душка Маловића", а Михајловић је то потврдио, додајући да је та јединица "дошла са стране" и да је власти у Бијељини нису признавале. Михајловић је, док га је унакрсно испитивала тужитељка Густафсон, потврдио и да је Војкан Ђурковић, "у сарадњи с Арканом", 1994. из Бијељине исељавао и Муслимане који то нису желели. "Он је купио и оне који нису хтели да иду", а не само Муслимане који су изразили жељу да напусте град, рекао је сведок, назначивши да су власти биле против тога и једном приликом чак наредиле Ђурковићево хапшење. Ђурковић је до данас остао на слободи, зато што "нико није пријавио" то што је он радио, рекао је Михајловић. Следећег сведока Караџићеве одбране, судије ће саслушати сутра. Бивши председник Републике Српске оптужен је и за геноцид у Сребреници; терорисање становништва Сарајева кампањом артиљеријских и снајперских напада и узимање за таоце "плавих шлемова" УН, 1992-95.