Сутра Благовијести

Српска православна црква прославиће сутра празник Благовијести, у помен на догађај када је Арханђео Гаврило јавио Пречистој Дјеви Марији да ће родити сина којем ће дати име Исус.

Република Српска 06.04.2012 | 08:39 Српска православна црква прославиће сутра празник Благовијести, у помен на догађај када је Арханђео Гаврило јавио Пречистој Дјеви Марији да ће родити сина којем ће дати име Исус. Пола године пошто је првосвештенику Захарији пројавио да ће у дубокој старости добити сина који ће бити Господњи Претеча /Свети Јован Крститељ/, Арханђео Гаврило јавио се Пречистој Дјеви Марији у Назарету, поздравивши је ријечима: "Радуј се, благодатна! Господ је с тобом, благословена си ти међу женама"! Зачуђеној и уплашеној Дјеви арханђео објашњава необичан поздрав: "Не бој се, Марија, јер си нашла благодат у Бога! И ево зачећеш и родићеш сина и надјенућеш му име Исус. Он ће бити велики и назваће се Син Вишњега и даће му Господ Бог престо Давида, оца Његовог. И цареваће над домом Јаковљевим вавијек и царству Његовом неће бити краја". На Маријино питање како ће то бити када она не зна за мужа, арханђео Гаврило одговара: "Дух Свети доћи ће на тебе и сила Вишњега осјениће те; зато и оно што ће се родити биће свето и назваће се Син Божји". Благовијести спадају у ред Богородичних празника, у црквеном календару је означен црвеним словом и непокретан је. Српска православна црква сутра прославља и Лазареву суботу или Врбицу. Лазарева субота се у хришћанству слави у знак сјећања на дан када је Исус Христос васкрсао Лазара из гроба и зато Црква тај празник сматра као највеће чудо које је Христос учинио. Врбица је увијек суботом, дан уочи празника Цвијети, који код православних вјерника пада недјељу дана пред Васкрс. На Лазареву суботу обичај је да се носе гранчице врбе и тиме симболично представља свечани Христов улазак у Јерусалим, када су га дочекали поштоваоци и сљедбеници. Врбицу обично у цркву носе дјеца у суботу поподне да би је оставили у цркви да се на Цвијети, на јутрењу, окади и очита молитва, а гранчице се послије дијеле народу. На тај празник се обично бере цвијеће, али се не уноси у кућу, већ се држи у дворишту у посуди са водом. Овим цвијећем рано ујутро се кити кућа, а водом у којој је стајало, умивају се укућани. Обичај је да се тог дана млади међусобно дарују цвијећем.