ТУЖИЛАШТВО ТРАЖИ ДОЖИВОТНУ ЗА ШАИНОВИЋА

Тужилаштво Хашког трибунала затражило је данас да се одбаце жалбе Николе Шаиновића, Небојше Павковића, Сретена Лукића и Владимира Лазаревића и да им се изрекне најтежа казна, доживотни затвор, због злочина почињених на Косову у првој половини 1999.

Република Српска 15.03.2013 | 23:34 Тужилаштво Хашког трибунала затражило је данас да се одбаце жалбе Николе Шаиновића, Небојше Павковића, Сретена Лукића и Владимира Лазаревића и да им се изрекне најтежа казна, доживотни затвор, због злочина почињених на Косову у првој половини 1999. године. Тужилаштво сматра да су казне од по 22 године затвора за Шаиновића, Павковића и Лукића, и казна од 15 година затвора за Лазаревића, “у потпуности неадекванте” и да “не одговарају тежини злочина и учешћу оптужених у њима”. “Жалбено вијеће треба да одбаци жалбе и у знатној мјери повећа казне за сваког од оптужених. Вијеће би требало да изрекне најтеже казне које допушта Статут овог Међународног суда", рекао је тужилац Питер Кремер, посљедњег, петог дана жалбене расправе у предмету "Шаиновић и други". Најтежа казна предвиђена Статутом трибунала је казна доживотног затвора. Шаиновићев бранилац, Тома Фила, критиковао је тужилаштво јер је, на бази истих доказа, у двије фазе поступка, тражило различите казне. “То није коректно, није професионално, ни колегијално, нити је у складу са нашом обавезом да служимо правди”, истакао је Фила. Он је подсјетио да је, на крају првостепеног суђења, тужилаштво за Шаиновића тражило казну од 20 година затвора и закључио да никада у својој дугугодишњој пракси браниоца у трибуналу није видио да се улаже жалба на изречену казну која је оштрија од оне која је затражена, а онда тражи још строжија казна. Фила је указао и да се тужилац није жалио на ослобађајућу пресуду бившем предсједнику Србије Милану Милутиновићу, за кога је била затражена казна од 20 година затвора. “У вријеме подизања оптужнице, која се нажалост односи само на Србе, били су оптужени и Слободан Милошевић и министар унутрашњих послова Влајко Стојиљковић. Милошевић је умро и притворској једници прије доношења пресуде, Стојиљковић је извршио самоубиство, Милутиновић је ослобођен оптужби, и од свих одговорних, остао је само Шаиновић”, рекао је Фила. Одбрана сматра да “све што је урађено, сада иде на Шаиновићева леђа”, и подвлачи да “не може потпредсједник Владе да све зна, а предсједник државе нема појма”. Фила је већу скренуо пажњу да је, у вријеме бомбардовања НАТО, “са Косова протјерано 120.000 Срба, који су још у Србији”. У првој паузи по изношењу аргументације, Фила је отишао из суда и није се вратио на крај претреса. Ко-бранилац Владимир Петровић саопштио је да се Фила "није осјећао добро". Тужилаштво је у својој аргументацији изнијело да је у првостепеној пресуди направљена грешка када је, у случају Шаиновића и Лукића, "пропуштено да се закључи да је сексуално насиље почињено са дискриминаторном намјером да се изврши прогон". Оптужба сматра да су они “могли да предвиде да ће доћи до сексуалног деликта у склопу удруженог злочиначког подухвата” (УЗП) принудног расељавања албанског становништва. Тужитељка Мишел Џарвис указала да је претресно вијеће потврдило да је доказано 11 инцидената, али да постоје докази о још око 50 сексуалних деликата. Првостепено вијеће се сложило да су се у априлу и мају 1999. догодила три случаја силовања у Приштини, али не и да је тужилаштво доказало да су она почињена “с дискриминаторном намером да се изврши прогон”. Џарвис је истакла да је “све што се жртвама догодило било повезано с њиховом националном припадношћу”. Судија из Русије, Бахтијар Тузмукхамедов, заступнике оптужбе је поново питао да ли је, осим сексуалног насиља и убистава, било других чинилаца који су могли да допринесу расељавању 700.000 косовских Албанаца. Тузмукхамедов је рекао да и даље стоји питање гдје се у првостепеној пресуди наводи да је претресно вијеће без разумне сумње закључило да је до расељавања становништва дошло због плана учесника УЗП. Он је поновио да је нашао “само један параграф, где се помиње да је један број косовских Албанаца прешао границу са Македонијом”. “Наводи се да је од 25. марта до 1. маја 1999, границу прешло 715.158 људи. Да ли су можда постојали и други разлози, који немају везе са злочинима”, упитао је Тузмукхамедов. Тужилац Питер Кремер је рекао да је претресно вијеће навело да су “бомбардовање НАТО и активности Ослободилачке Војске Косова (ОВК) представљали фактор компликованости ситуације 1999”. Он је поновио да су свједоци изјављивали да нису напуштали Косово због бомбрадовања, већ да је разлог било “насиље власти Србије и СР Југославије”. Кремер је устврдио да “људи нису масовно напуштали Београд, иако је град био изложен масовном разарању”. Поводом примједби одбране да тужилаштво није навело ниједан озбиљан разлог да затражи повећање казне за четворицу оптужених, Кремер је рекао да је “била затражена казна од 20 година до доживотног затвора, уз претпоставку да се утврди кривица”. “Ми тражимо најтежу казну коју вијеће сматра примјереном”, рекао је Кремер. Заступници одбране тражили су да се одбаце сви жалбени основи тужилаштва и да се четворица оптужених ослободе кривице или да им се изрекну блаже казне. Обраћајући се вијећу, на крају претреса, Шаиновић је рекао да се изјаснио да није крив у односу на оптужницу која је искривила стање у његовој земљи. Он је истакао да су стране оспориле поједине дијелове првостепене пресуде, али да “нико није оспорио да је Србија у доброј намјери ушла у преговоре у Рамбујеу и да није крива за њихову пропаст”. Генерал Павковић је судије подсјетио на своју војничку каријеру, истичући да је почео да је гради прије него што је упознао Слободана Милошевића. Павковић је рекао да му, за вријеме боравка на Косову, док је био командант Треће армије Војске Југославије, никада нису издали наређење ни генерал Момчило Перишић, ни Милошевић, ни Шаиновић. “Од Шаиновића не бих ни прихватио наређење, а када би ме неко питао због чега је он овдје, не бих знао да кажем”, рекао је Павковић. Он је нагласио да су “климу терора на Косову нису произвеле снаге безбједности СРЈ, већ терористи ОВК". Генерал Лазаревић осврнуо се на “чињенични контекст” сукоба, указујући на жртве које је НАТО изазвао током бомбардовања СРЈ. Полицијски генерал Сретен Лукић изразио је жаљење “за сваком, посебно цивилном жртвом сукоба и због патњи грађана на Косову”. Лукић је рекао да на Косово није отишао својом вољом, већ по сили закона, да су послови које је тамо обављао били прописани уставом и законом и да је увијек тражио заштиту цивила и покретање поступака против починилаца злочина. Он је подсјетио да је 2001. покренуо истрагу о масовним гробницама у Србији. “Све што сам радио, било је у функцији заштите грађана и никада нисам правио разлику између Срба и Албанаца. Нисам починио ниједан злочин, и нисам помагао и подржавао злочине. За УЗП сам сазнао из оптужнице и никада нисам знао за план протјеривања Албанаца. Нико ми то није наредио, а да јесте, не бих то прихватио”, изјавио је Лукић. Жалбено вијеће ће пресуду донијети накнадно.Тужилаштво Хашког трибунала затражило је данас да се одбаце жалбе Николе Шаиновића, Небојше Павковића, Сретена Лукића и Владимира Лазаревића и да им се изрекне најтежа казна, доживотни затвор, због злочина почињених на Косову у првој половини 1999. године. Тужилаштво сматра да су казне од по 22 године затвора за Шаиновића, Павковића и Лукића, и казна од 15 година затвора за Лазаревића, “у потпуности неадекванте” и да “не одговарају тежини злочина и учешћу оптужених у њима”. “Жалбено вијеће треба да одбаци жалбе и у знатној мјери повећа казне за сваког од оптужених. Вијеће би требало да изрекне најтеже казне које допушта Статут овог Међународног суда", рекао је тужилац Питер Кремер, посљедњег, петог дана жалбене расправе у предмету "Шаиновић и други". Најтежа казна предвиђена Статутом трибунала је казна доживотног затвора. Шаиновићев бранилац, Тома Фила, критиковао је тужилаштво јер је, на бази истих доказа, у двије фазе поступка, тражило различите казне. “То није коректно, није професионално, ни колегијално, нити је у складу са нашом обавезом да служимо правди”, истакао је Фила. Он је подсјетио да је, на крају првостепеног суђења, тужилаштво за Шаиновића тражило казну од 20 година затвора и закључио да никада у својој дугугодишњој пракси браниоца у трибуналу није видио да се улаже жалба на изречену казну која је оштрија од оне која је затражена, а онда тражи још строжија казна. Фила је указао и да се тужилац није жалио на ослобађајућу пресуду бившем предсједнику Србије Милану Милутиновићу, за кога је била затражена казна од 20 година затвора. “У вријеме подизања оптужнице, која се нажалост односи само на Србе, били су оптужени и Слободан Милошевић и министар унутрашњих послова Влајко Стојиљковић. Милошевић је умро и притворској једници прије доношења пресуде, Стојиљковић је извршио самоубиство, Милутиновић је ослобођен оптужби, и од свих одговорних, остао је само Шаиновић”, рекао је Фила. Одбрана сматра да “све што је урађено, сада иде на Шаиновићева леђа”, и подвлачи да “не може потпредсједник Владе да све зна, а предсједник државе нема појма”. Фила је већу скренуо пажњу да је, у вријеме бомбардовања НАТО, “са Косова протјерано 120.000 Срба, који су још у Србији”. У првој паузи по изношењу аргументације, Фила је отишао из суда и није се вратио на крај претреса. Ко-бранилац Владимир Петровић саопштио је да се Фила "није осјећао добро". Тужилаштво је у својој аргументацији изнијело да је у првостепеној пресуди направљена грешка када је, у случају Шаиновића и Лукића, "пропуштено да се закључи да је сексуално насиље почињено са дискриминаторном намјером да се изврши прогон". Оптужба сматра да су они “могли да предвиде да ће доћи до сексуалног деликта у склопу удруженог злочиначког подухвата” (УЗП) принудног расељавања албанског становништва. Тужитељка Мишел Џарвис указала да је претресно вијеће потврдило да је доказано 11 инцидената, али да постоје докази о још око 50 сексуалних деликата. Првостепено вијеће се сложило да су се у априлу и мају 1999. догодила три случаја силовања у Приштини, али не и да је тужилаштво доказало да су она почињена “с дискриминаторном намером да се изврши прогон”. Џарвис је истакла да је “све што се жртвама догодило било повезано с њиховом националном припадношћу”. Судија из Русије, Бахтијар Тузмукхамедов, заступнике оптужбе је поново питао да ли је, осим сексуалног насиља и убистава, било других чинилаца који су могли да допринесу расељавању 700.000 косовских Албанаца. Тузмукхамедов је рекао да и даље стоји питање гдје се у првостепеној пресуди наводи да је претресно вијеће без разумне сумње закључило да је до расељавања становништва дошло због плана учесника УЗП. Он је поновио да је нашао “само један параграф, где се помиње да је један број косовских Албанаца прешао границу са Македонијом”. “Наводи се да је од 25. марта до 1. маја 1999, границу прешло 715.158 људи. Да ли су можда постојали и други разлози, који немају везе са злочинима”, упитао је Тузмукхамедов. Тужилац Питер Кремер је рекао да је претресно вијеће навело да су “бомбардовање НАТО и активности Ослободилачке Војске Косова (ОВК) представљали фактор компликованости ситуације 1999”. Он је поновио да су свједоци изјављивали да нису напуштали Косово због бомбрадовања, већ да је разлог било “насиље власти Србије и СР Југославије”. Кремер је устврдио да “људи нису масовно напуштали Београд, иако је град био изложен масовном разарању”. Поводом примједби одбране да тужилаштво није навело ниједан озбиљан разлог да затражи повећање казне за четворицу оптужених, Кремер је рекао да је “била затражена казна од 20 година до доживотног затвора, уз претпоставку да се утврди кривица”. “Ми тражимо најтежу казну коју вијеће сматра примјереном”, рекао је Кремер. Заступници одбране тражили су да се одбаце сви жалбени основи тужилаштва и да се четворица оптужених ослободе кривице или да им се изрекну блаже казне. Обраћајући се вијећу, на крају претреса, Шаиновић је рекао да се изјаснио да није крив у односу на оптужницу која је искривила стање у његовој земљи. Он је истакао да су стране оспориле поједине дијелове првостепене пресуде, али да “нико није оспорио да је Србија у доброј намјери ушла у преговоре у Рамбујеу и да није крива за њихову пропаст”. Генерал Павковић је судије подсјетио на своју војничку каријеру, истичући да је почео да је гради прије него што је упознао Слободана Милошевића. Павковић је рекао да му, за вријеме боравка на Косову, док је био командант Треће армије Војске Југославије, никада нису издали наређење ни генерал Момчило Перишић, ни Милошевић, ни Шаиновић. “Од Шаиновића не бих ни прихватио наређење, а када би ме неко питао због чега је он овдје, не бих знао да кажем”, рекао је Павковић. Он је нагласио да су “климу терора на Косову нису произвеле снаге безбједности СРЈ, већ терористи ОВК". Генерал Лазаревић осврнуо се на “чињенични контекст” сукоба, указујући на жртве које је НАТО изазвао током бомбардовања СРЈ. Полицијски генерал Сретен Лукић изразио је жаљење “за сваком, посебно цивилном жртвом сукоба и због патњи грађана на Косову”. Лукић је рекао да на Косово није отишао својом вољом, већ по сили закона, да су послови које је тамо обављао били прописани уставом и законом и да је увијек тражио заштиту цивила и покретање поступака против починилаца злочина. Он је подсјетио да је 2001. покренуо истрагу о масовним гробницама у Србији. “Све што сам радио, било је у функцији заштите грађана и никада нисам правио разлику између Срба и Албанаца. Нисам починио ниједан злочин, и нисам помагао и подржавао злочине. За УЗП сам сазнао из оптужнице и никада нисам знао за план протјеривања Албанаца. Нико ми то није наредио, а да јесте, не бих то прихватио”, изјавио је Лукић. Жалбено вијеће ће пресуду донијети накнадно.