НА ДАНАШЊИ ДАН ПРИЈЕ 38 ГОДИНА УМРО ИВО АНДРИЋ

Српски писац и нобеловац Иво Андрић умро је на данашњи дан, прије 38 година, на Војномедицинској академији у Београду. Андрић је био књижевник и дипломата Краљевине Југославије, а Нобелову награду за књижевност добио је 1961. године за роман "На Дрини ћуприја". Био је члан Српске академије наука и умјетности, по рођењу Хрват, по опредјељењу Србин, писао је на српском језику. Још у гимназијским данима Андрић је био ватрени поборник интегралног југословенства, припадао је покрету "Млада Босна" и био је страствени борац за ослобођење јужнословенских народа од аустроугарске власти. Први свјетски рат га је затекао на школовању у Кракову, одакле се враћа у земљу, али га је одмах по доласку у Сплит аустријска полиција ухапсила и одвела у шибенски, а потом у мариборски затвор у којем ће, као политички затвореник, остати до марта 1915. године. По изласку из затвора, Андрићу је био одређен кућни притвор у Овчареву и Зеници у којем је остао све до љета 1917. године. Андрић је имао веома успјешну дипломатску каријеру у Ватикану, Букурешту, Трсту и Грацу, Марсеју, Паризу, Мадриду. По избијању Другог свјетског рата, због неслагања са властима у Београду поднио је оставку на мјесто амбасадора у Берлину и вратио се у Београд, гдје је живио повучено у стану на Зеленом венцу, не дозвољавајући било какво штампање и објављивање својих дјела. У исто вријеме написао је своја најбоља дјела која ће касније доживјети свјетску славу. Члан Комунистичке партије Југославије постао је 1954. године, а био је и први предсједник Савеза књижевника Југославије. Први је потписао Новосадски договор о српскохрватском књижевном језику. Иво Андрић је умро 13. марта 1975. године у Београду у 83 години. Нјегова најпознатија дјела су "На Дрини ћуприја", "Немири", "Ћоркан и Швабица", "Мустафа Маџар", "Лјубав у касаби", "Пут Алије Ђерзелеза", "Мост на Жепи", "Аникина времена", "Госпођица", "Проклета авлија", "Знакови поред пута".... Српски писац Добрица Ћосић у својој књизи "Пишчеви записи 1969—1980" препричава свој посљедњи значајнији разговор са Андрићем, који је рекао: "У Босни вам је сада, Добрице, оно што је покојни Калај сневао, а није као дипломата смео да изговори. У Босни побеђује бошњаштво. Старо, а младо. И нека да Бог да моја нога више никад не крочи преко Дрине..." У Андрићевој биљежници је остао запис: "Помисао на смрт изазива, већ сама по себи, код човека страх. А код књижевника и сваког `јавног радника` долази уз то још и одвратност од глупих и неискрених некролога који нас чекају..." Србија је 2011. године обиљежила два јубилеја - 100 година од објављивања Андрићевог првог књижевног рада у часопису "Босанска вила" и 50 година од како је добио Нобелову награду, а у октобру прошле године и 120 година од његовог рођења.

Коментари / 0

Оставите коментар