ПУТИН НА ВРХУНЦУ МОЋИ

Предсједник Русије Владимир Путин данас обиљежава годину дана од избора на свој трећи мандат, уз нараслу популарност, упркос сузбијању политичких слобода и затегнутим везама са Сједињеним Америчким Државама.

Република Српска 04.03.2013 | 17:46 Предсједник Русије Владимир Путин данас обиљежава годину дана од избора на свој трећи мандат, уз нараслу популарност, упркос сузбијању политичких слобода и затегнутим везама са Сједињеним Америчким Државама.Путин (60), бивши шпијун совјетског Комитета државне безбједности (КГБ), освојио је на изборима 4. марта прошле године велику већину од 63,6 одсто гласова. Прије избора на трећи мандат, Путин је четири године био на функцији премијера када је предсједник био Дмитриј Медведев, прије него што су се њих двојица договорили да замијене улоге у аранжману који би теоретски могао да продужи Путинову владавину на више од двије деценије. Путиновом избору су претходили први велики протести против Кремља у постсовјетској ери који су изњедрили младе опозиционе звијезде, од којих су многе направиле своја имена уз помоћ друштвених мрежа, а које маштају да изађу на црту Путину на изборима 2018. Одговор руског лидера на те протесте стигао је убрзо послије избора када је кроз парламент прогуран закон којим су демонстрантима запрећене огромне казне, а групације које се финансирају из иностранства добиле етикете да су "страни агенти", што је локални термин за шпијуна. "Упоредо са слабљењем његове позиције, његова политика постала је чвршћа", изјавио је у једном интервјуу аналитичар политичког истраживачког института ИНДЕМ Јуриј Коргуњук. Путин је оптужио демостранте да их директно финансира амерички Стејт департмент, што је само даље погоршало односе Русије са САД, већ ионако отежане одлуком Москве да стави вето на санкције Уједињених нација против сиријског предсједника Башара ал-Асада. Њихови медусобни односи су почели веома брзо да тону ка дну на којем су били током првог владавине Путина од 2000. до 2008. Одбијање Русије да судски гони одговорне за смрт једног руског адвоката довело је до увођења забране путовања руских званичника у САД. Москва је на то одговорила забраном да америчке породице усвајају руску дјецу, што је изазвало огромну осуду широм свијета, а чији је циљ, како се показало, јачање национлистичке реторике на којој је и изграђена Путинова популарност. Конфротациона стратегија Кремља довела је до још веће изолације Путина у иностранству, али он и даље ужива изузетну популараност међу обичним Русима. Истраживање агенције ВТсИОМ која је блиска Кремљу показало је да 48 одсто Руса вјерује да "нема алтернативе Путину". Тај показатељ је шест процентних поена виши од Путиновог рејтинга 2003, пренијела је агенција Франс прес. Угледни центар Левада је, пак, нашао да 65 одсто испитаника мисли да је Путин у посљедњих годину дана учинио за своју земљу више доброг него лошег. То испитивање је такође показало да највећа група испитаника, њих 36 одсто, највећим достигнућем Путина сматра његову способност да "врати Русији њен статус велике силе". Треће истраживање говори да људи поздрављају Путинов успјех "да савлада сепратистичке тенденције (унутар Русије) и спријечи распад земље". "Ово је била година у којој је Путин покушао да умири народ показујући да држи ситуацију под контролом", рекао је политички аналитичар Павел Свјатенков за руску агенцију РИА Новости. "Најзначајнија ствар је да се Путин није промијенио (у односу на своја прва два мандата на власти)", оцијенио је професор Више економске школе Леонид Пољаков за новинску агенцију ИА Регнум и додао да Путин "схвата која је његова мисија, његова одговорност према задатку да служи Русији". Сам Путин не обележва ову годишњицу и наставља са планираним активностима, укључујући разговоре у Москви са предсједником Украјине Виктором Јануковичем, али је група његових присталица у центру Москве подигла зид од цвијећа са натписом "Русија заувијек".