КО ЗАТАШКАВА ЗЛОЧИНЕ ВОЈСКЕ ХРВАТСКЕ?

Служењем парастоса и полагањем вијенаца и цвијећа, те паљењем свијећа за српске жртве, данас ће у Броду бити обиљежена 21 година од агресије хрватске војске на ову општину.

Република Српска 03.03.2013 | 12:31 Служењем парастоса и полагањем вијенаца и цвијећа, те паљењем свијећа за српске жртве, данас ће у Броду бити обиљежена 21 година од агресије хрватске војске на ову општину.Обиљежавање ће бити одржано испред спомен-обиљежја код Основне школе "Свети Сава" у Бродском Пољу. Из општинске Борачке организације подсјећају да је 3. март датум који је у историји Брода уписан као дан када су Срби са подручја тадашње општине Босански Брод 1992. године били изложени отвореној агресији регуларне војске Републике Хрватске, потпомогнуте паравојним оружаним формацијама Хрвата и муслимана из Брода. Овим чином почео је рат у БиХ, истичу у Борачкој организацији. Трећег марта 1992. године регуларне јединице Војске Хрватске прешле су отворени мост између Славонског Брода и тада Босанског Брода и починила бројне злочине над српским становништвом за које још нико није одговарао. Са више од двије хиљаде добро наоружаних хрватских војника преко моста је превезен велики број пјешадијског наоружања, укључујући и топове. Дан прије отварања моста, који је омогућио прелазак оружаним снагама из Хрватске на територију БиХ, на њему су се састале делегације из Хрватске и БиХ, које су предводили предсједник СО Славонски Брод Јозо Метер и министар унутрашњих послова БиХ Алија Делимустафић. Том приликом, славећи формирање хрватско-муслиманског блока, јавно су везивали хрватску и муслиманску заставу. Хрватска је отварање моста условила повлачењем снага ЈНА 25 километара од границе, чиме је српски народ у Броду и околини остао незаштићен. Хрватска војска је одмах по уласку у Брод починила бројне злочине. Жртве агресије хрватских оружаних снага биле су уједно прве жртве рата у БиХ. У ноћи 3. марта 1992. године док се кући враћао са састанка мултинационалног Кризног штаба рањен је тадашњи предсједник Извршног одбора Скупштине општине Брод Михајло Сремац. "Пуцано је из близине. То се десило након што је испред мога возила прошла колона аутомобила у којима су се налазили представници републичких институција који су присуствовали састанку у Броду. У једном од тих возила налазио се и Ејуп Ганић, тадашњи потпредсједник Предсједништва БиХ који је на овом састанку представљао делегацију СДА", рекао је Сремац Срни. Од тог дана у Броду више није дјеловала легално изабрана власт, већ је власт преузела коалиција ХДЗ–СДА. На мосту на Сави који спаја два Брода и који је до тада носио име "Мост братства и јединства" била је истакнута табла са натписом "Србима и псима – забрањем прелаз". У самом граду почела је хајка на Србе. Њима је забрањен излазак из кућа и станова. Напади су били свакодневни. Град Брод постаје пакао за Србе. Пријетње премлаћивањем биле су свакодневне. Забиљежене су и прве жртве које је организовала сама власт. Група хрватских бојовника, које је предводио Алија Халибашић, 25. марта ујутро око 5.00 часова упадају у кућу Андрије Мартића и убијају њега, његовог сина Момира и комшиницу Душанку Дујанић која се ту затекла. Био је то увод у масовни злочин који ће се дан касније десити у приградском насељу Сијековац гдје је у једном дану убијено двадесет Срба од којих је најмлађа жртва био седамнаестогодишњи Драган Милошевић а најстарија Јово Зечевић који је имао 72 године. Наредних дана убијено је још четрдесет цивила. Њихова тијела су данима "вожена“ у хладњачи да би касније била бачена у ријеку Саву. Велики број Срба завршио је у хрватско-муслиманским логорима, којих је у Броду било десет. Било је заточено око двије хиљаде, углавном цивила, српске националности. Логораши су свакодневно били изложени злостављану, мучењу и убијању. "Ми жене, одвођене смо на прву борбену линију и ту су нас силовали. Хрватски војници излазили су из ровова један по један и иживљавали се над нама. Моје сапатнице и ја смо од силовања губиле свијест. Посебно ми је у сјећању остала голгота једне младе жене коју су живу пекли на рингли. Послије су је силовали па убили" - испричала је својевремено Бошњакиња из Босанског Кобаша Хазба Нухић, која је због наводне сарадње са Србима доведена у логор Полет у Броду. Због злочина које су припадници регуларних оружаних снага из Хрватске починили на територији Брода, Општинско удружење за тражење заробљених бораца и несталих цивила, заједно са Удружењем логораша из овог града, још 2002 .године поднијело је Хашком суду пријаву против осумњичених за ратне злочине почињене над Србима на подручју општине Брод. Осим документације о злочину у Сијековцу, Хашком тужилаштву је достављена и документација о ликвидацији 226 Срба у бродској општини док су њом господариле хрватске и бошњачке снаге. Касније је овај предмет уступљен Тужилаштву БиХ за ратне злочине, али ни до данашњег дана овај злочин није процесуиран.У Броду су увјерени да у Суду БиХ једноставно бјеже од овог предмета због питања која би се пред судом отворила. "Зна се да су трупе тада међународно признате државе Републике Хрватске ушле у Брод 3.марта 1992.године. Зна се да су учествовале у свим злочинима на подручју бродске општине. Отварањем овог случаја потпуно би се разобличила улога Хрватске у паљењу ратног пожара у БиХ. А то је оно што,изгледа, међународним круговима никако не одговара. То не одговара ни Хрватској, ни бошњачком руководству у Сарајеву. Њима су Срби криви за све, јер су свјетски моћници унапријед одлучили да српски народ оптуже за све лоше што се догодило у претходној Југославији. На нама је да докажемо супротно", каже предсједник Удружења за тражење заробљених бораца и несталих цивила из Брод Марко Грабовац. Он упозорава да Суд и Тужилаштво БиХ, изјавама да се "ради на предмету Брод", стално обмањује српске жртве. "Па прошло је више од 20 година од злочина, а још нико није процесуиран?! Шта је још потребно па да злочинци над српским цивилима у Броду буду приведени правди", пита Грабовац.