Рационализација, модернизација и дисциплина

Министар здравља и социјалне заштите Републике Српске Ранко Шкрбић најављује да ће измјеном законске регулативе тражити одговорност директора појединих здравствених установа у Српској, као и могућност директнијег управљања домовима здравља са републичког умјесто локалног нивоа.

Република Српска 03.01.2013 | 10:43 Министар здравља и социјалне заштите Републике Српске Ранко Шкрбић најављује да ће измјеном законске регулативе тражити одговорност директора појединих здравствених установа у Српској, као и могућност директнијег управљања домовима здравља са републичког умјесто локалног нивоа. Министар Шкрбић у интервјуу Срни објашњава да су у посљедњих пола године поједини начелници општина и директори здравствених установа, без сагласности министарства, примали знатно већи број радника, посебно немедицинског кадра, што је уздрмало функционисање тих установа. Он наглашава да ће се у наредном периоду морати радити и модализација броја запослених и рационализација капацитета у здравству Српске, те да систем мора бити потпуно функционалан и ефикасан. "У овом тренутку имамо скоро 500 људи који су примљени по разним основама, а формула која је развијена показује да управо оне средине које немају довољно капацитета за двадесетчетворочасовну здравствену заштиту имају вишак запослених“, упозорава Шкрбић. Према ријечима ресорног министра, мора се појачати прилив средстава у Фонд здравственог осигурања, јер 550 милиона, колики је планирани буџет фонда за 2012. годину, очигледно није довољан. "Он мора бити бар сто милиона већи да бисмо могли да издржимо и да платимо све оно што подразумијева савремено лијечење“, рекао је Шкрбић, подсјећајући да би на тематској сједници Владе Српске, планираној за овај мјесец, нека од ових питања требало да буду разматрана. С друге стране, према мишљењу ресорног министра, у наредном периоду мораће се урадити више на акредитацији, односно увођењу система квалитета у здравствени систем, који подразумијева веома јасне позиције и јасну унутрашњу организацију, као и пут и начин рада сваког појединца у здарвству према европским и свјетским стандардима. Осим увођења нових стандарда, приступа и терапија, Шкрбић за март најављује брзи завршетак опремања нове болнице у Бијељини, када би требало да почне прва фаза завршетка јужног крила, те тендерска процедура за избор извођача за реконструкцију централног објекта Клиничког центра Бањалука са хирургијом. Према ријечима министра Шкрбића, у 2013. години очекује се и завршетак радова на болници у Невесињу и пресељења дома здравља у тај објекат. "Имамо назнаке да је корејска банка спремна да отвори нове веома повољне линије, а та средства могла би бити искориштена за градњу болнице у Источном Сарајеву и почетак изградње болнице у Добоју", наводи Шкрбић. У наредној години очекује се довршетак преостала два хемодијализна центра у Фочи и Требињу, у коме ће и болница највјероватније претрпјети мању санацију централног објекта уз доградњу. "Слиједи и наставак реконструкције објеката тимова породичне медицине, тако да је у наредне двије године у плану да завршимо реконструкцију свих амбуланти породичне медицине у Републици Сршпској", наводи Шкрбић и додаје да је планирано да до краја године у Бањалуци почну и кардиохируршке опарације. Шкрбић наводи да је нелогично да Влада Српске обезбиједи средства за изградњу дома здравља, да опреми тај дом, да обезбиједи средства за његово функционисање, да исплати плате запосленима, да обезбиједи вакцине и новац за друге превентивне програме, а да локална заједница ради по свом нахођењу. "Неки директори домова здравља апсолутно нису одговорили систему и нису имали капацитет да тако нешто раде, јер се није могло десити да до јуче имате доброг директора дома здравља који је због политичких разлога замијењен да би дошао неки други, који је у року мјесец дана потпуно дестабилизовао систем“, рекао је Шкрбић у интервјуу Срни. Министар здравља и социјалне заштите истиче да је лично против тога да се тек тако отпуштају људи, али да се мора наћи рјешење посебно за оне који су по политичким, али и другим основама примљени, па наводи примјере Требиња, Сокоца, Котор-Вароша и других локалних заједница. "То не значи и укидање здравствене заштите - ми њу хоћемо да дигнемо на далеко већи ниво - већ значи потпуну реорганизацију рада, посебно у малим срединама“, рекао је Шкрбић и додао да се још треба размотрити да ли ће критеријум за реорганизацију уз ефекте функционисања здравствене установе бити број од двадесет хиљада, односно десет хиљада становника у општини. Према његовим ријечима, у овом тренутку нико није ни помињао да би се ишло ка смањењу плата у здравству, али опет то не зависи од средстава у буџету односно средстава које намакне Влада Српске него од средстава и система пуњења Фонда. С друге стране, према мишљењу ресорног министра, у наредном периоду мораће се урадити више на акредитацији, односно увођењу система квалитета у здравствени систем који подразумијева веома јасне позиције и јасну унутрашњу организацију, као и пут и начин рада сваког појединца у здравству према европским и свјетским стандардима. У том процесу већ је доста урађено, па је у Бијељини тако већ више од 30 тимова породичне медицине сертификовано, у Фочи 10, девет у Бањалуци. У 2013. години у сертификацију би могле ући болнице Фоча, Градишка, Приједор, Завод "Зотовић“, чак и болница Требиње, а од домова здравља ту су Дервента, Челинац, Лакташи, Угљевик.