Аутономија сјевера по угледу на Каталонију

У приједлогу српске државне платформе за Косово и Метохију инсистира се да се у оквиру јужне српске аутономне покрајине успостави аутономна заједница српских општина /ЗСО/ по угледу на Каталонију.

Република Српска 20.12.2012 | 04:52 У приједлогу српске државне платформе за Косово и Метохију инсистира се да се у оквиру јужне српске аутономне покрајине успостави аутономна заједница српских општина /ЗСО/ по угледу на Каталонију. Платформа полази од Устава Србије и инститира на суштинској територијалној аутономији за четири општине на сјеверу, али и у другим срединама гдје су Срби већина, пишу "Блиц" и "Вечерње новости", позивајући се на дипломатске кругове и западне сајтове. У платформи се наводи да Србија никада неће признати једнострано проглашену независност Космета, као и да Косово треба демилитаризовати у зону у којој су једина оружана формација Косовска полиција и аутономна полиција ЗСО, док би гаранти безбједности биле војне снаге ЕУ, Војска Србије и Оружане снаге Албаније. Новооснована аутономна ЗСО би имала скупштину и извршно вијеће, као и надлежности у области образовања, здравства, правосуђа, полиције, телекомуникација, трогвине, пореских прихода, финансија, а имала би и дводомни парламент Косова – дом региона и дом грађана. Власти ЗСО би могле да успостављају директну сарадњу са властима Србије, као и право да се додатно финансирају из буџета Србије, док би ова аутономна српска заједница имала право да самостално одлучује о изгледу и употреби симбола /грба, заставе, химне/. Платформа тражи успостављање специјалног статуса за српске енклаве у којима су Срби и други неалбанци већина. ЗСО би у области судства имала јавне тужиоце првог степена и судове првог и другог степена, а у области унутрашњих послова би имала полицију /по угледу на регулативу Каталоније/, која би, иако остаје дио Косовских полицијских снага, била подређена извршном вијећу ЗСО. Када је ријеч о положају Српске православне цркве /СПЦ/, Београд тражи посебан уговор између СПЦ и приштинских власти који би гарантовао очување српског духовног блага и споменика културе на Космету. У платформи се указује на искуства статуса Римокатоличке цркве у Италији, док су за црквену имовину и активност нужне чврсте међународне безбједносне гаранције. Највиши правни акт Покрајине морао би да прокламује гаранције за повратак расељених Срба и неалбанаца који су били жртве етничког чишћења послије 1999. године.