Свједочио пуковник Михајло Вујасин

Свједок одбране Радована Караџића пред Хашким трибуналом, некадашњи начелник инжењерије Сарајевско-романијског корпуса пуковник Михајло Вујасин изјавио је данас да намјера овог корпуса никада није била да се тероришу цивили у дијеловима Сарајева који су били под муслиманском контролом.

Република Српска 19.12.2012 | 09:41
Свједочио пуковник Михајло Вујасин
Свједок одбране Радована Караџића пред Хашким трибуналом, некадашњи начелник инжењерије Сарајевско-романијског корпуса пуковник Михајло Вујасин изјавио је данас да намјера овог корпуса никада није била да се тероришу цивили у дијеловима Сарајева који су били под муслиманском контролом."За разлику од тога, Рајловац је био изложен гранатирању, јер су муслиманске снаге често отварале ватру, а жртве су у великом проценту били цивили", рекао је Вујасин. Он је посвједочио да је прва граната у Рајловцу пала 4. априла 1992. године и да је од ње повријеђено десетак кадета који су били на обуци. "Гранатирање је настављено око пола сата, а мете су биле куће и зграда команде. Гранате су испаљење са положаја које су искључиво држали муслимани", наводи се у изјави свједока. Свједок је истакао да је дјеловање Сарајевско-романијског корпуса углавном било одбрамбено, али да је проблем био у томе што нису сви прошли обуку. Вујасин наглашава да никада није добио, нити дао наређење да се гађају цивили или средства јавног саобраћаја. Пуковник Вујасин прије рата обављао је дужност командира чете и начелника инжењерије у ваздушној бази Рајловац код Сарајева, а по избијању рата био је замјеник команданта Рајловачке бригаде и начелник инжењерије Сарајевско-романијског корпуса. Према изјави свједока, прије почетка гранатирања ваздухопловна базе у Рајловцу извршено је регрутовање за ратне јединице базе на добровољној основи и формиране су српска и муслиманска јединица. Заступник одбране сутра ће унакрсно испитати овог свједока. Прије Вујасина на суђењу Караџићу свједочио је некадашњи члан Извршног одбора општине Ново Сарајево Драган Шојић, који је рекао да политика Српске демократске странке /СДС/ није била да се трајно протјерају Хрвати и муслимани са територије БиХ. Шојић, који је свједок одбране, рекао је да је СДС побиједила на изборима у општини Ново Сарајево, али да је за предсједника изабран представник Странке демократске акције као знак добре воље. Коалиција је функционисала добро до усвајања Декларације о независности БиХ, јер су Срби били прегласани и зато је основана Скупштина српског народа у БиХ, наводи се у изјави свједока коју је у судници прочитао Караџић. Свједок је од краја јуна 1992. до децембра 1993. године био на линији одбране Војске Републике Српске /ВРС/ на Јеврејском гробљу у Сарајеву, у једници којом је командовао Славко Алексић, чији је статус - паравојна формација или дио структуре ВРС - био једна од главних тема испитивања. Шојић је рекао да је у Алексићевој једници само он био добровољац, јер је дошао из другог дијела града. "Сви остали су били из Ковачића. Алексић је исто био одатле, бранио је свој кућни праг. Наша чета ни по чему није била специфична и циљ нам је био само да одбранимо свој кућни праг, и да не пустимо да непријатељ прође преко Јеврејског гробља", рекао је свједок. Он је Алексића описао као часног човјека и војника, додавши да је његов изглед био карактеристичан, јер је имао дугу косу и браду. "Алексић је био члан СДС-а, а у рату је замрзнуо рад у страници и касније је постао близак радикалима", рекао је свједок. Тужилац Катрина Густафсон сугерисала је да је јединца у којој је био свједок била специјална, јер је ријеч о "Четничком одреду Новог Сарајева". Шојић је рекао да није био у Чети Славка Алексића, већ у Трећој чети Трећег батаљона Сарајевско-романијског корпуса, на чијем је челу био Алексић. Одговарајући на питање тужиоца да ли је тачно да Алексић није имао чин, већ да му је лидер радикала Војислав Шешељ дао титулу војводе, Шојић је рекао да Алексић није био једини који није имао чин, а да је био командант батаљона. "Он уопште није био ауторитативна личност", додао је Шојић. Свједок је рекао да је знао за "криминалце у позадини иза њихових линија на Грбавици", од којих је Караџић поменуо особу са надимком Батко. Шојић је потврдио да је чуо за Батка, али да му не зна тачно име. "Нисмо били равнодушни на помињање његовог имена, јер је био, такав какав је, опасност за све становнике Грбавице. Са олакшањем смо примили вијест да треба да буде ухапшен и процесуиран. Не знам шта се десило, није се више појављивао на Грбавици", рекао је Шојић.

Коментари / 0

Оставите коментар