НОВИ ДИЛ НА ПОМОЛУ: Влада поново хоће да откупљује већ додијељене концесије?

​Након што је у Републици Српској за само двије године пренамјењено преко 3.000 хектара плодног земљишта - при чему је на више од 60 одсто те површине никло соларних паркова - надлежни најављују строже прописе и ревизију досадашње праксе издавања дозвола.

Предсједник СНСД-а Милорад Додик затражио је од Владе Републике Српске хитну реакцију, преиспитивање ранијих одлука и утврђивање одговорности за евентуалне незаконитости. Поручио је да плодно земљиште мора бити враћено пољопривреди, док би се за изградњу соларних електрана требало користити запуштено и неплодно земљиште.

Најављене мјере поздрављају пољопривредници, који упозоравају да се производња електричне енергије не смије развијати на штету обрадивих површина, које представљају један од најважнијих ресурса за производњу хране.

Предсједник Савеза удружења пољопривредних произвођача Републике Српске Стојан Маринковић сматра да је неопходно одговорније приступити избору локација за соларне електране и заштитити квалитетно пољопривредно земљиште како би се избјегле дугорочне посљедице.

Проблем је посебно изражен у Подновљу код Добоја, гдје је на земљишту некадашње задруге изграђено више од стотину соларних електрана, али и у Билећи, гдје је планирана изградња соларног комплекса на више од 300 хектара.

Противљење таквим пројектима изражавају и мјештани Невесиња и Гацка, забринути за пољопривреду, сточарство и опстанак домаћинстава.

Министар енергетике и рударства Републике Српске Петар Ђокић одговорност за издавање сагласности дијелом пребацује на локалне заједнице, наводећи да је Министарство за пројекте који су сада спорни претходно добијало позитивна мишљења и сагласности општина.

Опозиција, међутим, сматра да су најаве заштите пољопривредног земљишта закасниле и да представљају покушај власти да избјегне одговорност за раније одлуке. Посланик ПДП-а у Народној скупштини Републике Српске Славиша Марковић тврди да су међу корисницима концесија и пројектима у области соларне енергије и особе повезане са високим функционерима СНСД-а.

Марковић упозорава и на могућност да се евентуално преиспитивање концесија претвори у нови трошак за јавни буџет, уколико би Влада одлучила да откупљује већ додијељене концесије. Као примјер наводи пројекат у Херцеговини, чију вриједност процјењује на око 240 милиона марака.

Пољопривреда је само покриће за нови дил људи блиских власти, која тобож, каже Марковић, штету по јавне интересе "исправља" новим рачуном - који ће опет и опет платити грађани.  

(БН)