Неизвјесна борба за власт, могући нови избори у Израелу?

Ретко која изборна кампања у историји Израела изазвала је толико дубоке поделе и неизвесност као овогодишња, која је уједно послужила и као референдум о наученим лекцијама након разорног напада Хамаса 7. октобра 2023. године. Земља данас делује подељена као никада пре.

Према последњим информацијама, а на основу 92 одсто пребројаних гласова, владајући блок, на чијем је челу ултрадесничарски израелски премијер Бењамин Нетањаху, освојио је 53 мандата, а цела опозиција, у којој је и његов главни ривал, бивши начелник генералштаба Гади Ајзенкот, има укупно 67 места, јавља израелски портал "Yнет".

Чини се да је Нетањаху са својом странком "Ликуд" остварио бољи резултат од очекиваног - упркос тешким оптужбама да је знао да Хамас планира напад на Израел 7. октобра 2023. и није учинио ништа како би га спречио, као и судским процесима за корупцију који се и даље воде против њега.

Према досадашњим информацијама, Нетањаху је изгубио већину, али ни његови главни противници - савез израелских партија који незванично предводи Гади Ајзенкот - нису успели да освоје апсолутну већину мандата.

Истовремено, партије израелских Арапа - пре свих исламистички Раам и лево оријентисана Заједничка листа, које такође желе да смене Нетањахуа, забележиле су историјски успех освојивши чак 19 мандата у Кнесету, који броји 120 посланичких места.

То значи да почињу грозничави преговори о склапању коалиције, а главно питање јесте да ли ће Ајзенкотов блок "Промена" ући у савез са арапским партијама, или ће се ићи на нове изборе - па чак и на могућност договора са самим Нетањахуом, пише амерички "Политико".

Уколико, као што прве пројекције наговештавају, ниједан блок не освоји 61 мандат неопходан за већину у Кнесету који броји 120 места, у оптицају је неколико могућих сценарија:

Сценарио 1: Нетањаху добија нове партнере

Нетањаху би нову владу могао да формира тако што би приволео поједине странке из опозиционог савеза да промене табор.

Неке од њих су му идеолошки заправо знатно ближе него својим партнерима у Ајзенкотовој коалицији - пре свих верски конзервативни бивши премијер Нафтали Бенет и некадашњи министар одбране Авигдор Либерман, који јесте секуларан, али такође конзервативних ставова.

Иако су обојица у прошлости имала озбиљне сукобе са Нетањахуом, постоји заједнички политички језик. Ипак, део њихових бирача могао би да се осети изневерено ако би, након кампање уперене против Нетањахуа, својим гласовима омогућили да он остане на власти.

Сценарио 2: Ајзенкот формира мањинску владу

Према израелском изборном закону, председник Исак Херцог има велику слободу одлучивања када бира коме ће поверити мандат за састав владе. Мандатар не мора одмах да докаже да је обезбедио стабилну владајућу већину; довољно је само да добије иницијално гласање о поверењу.

Да би у томе успео, Ајзенкот би могао да потражи подршку из различитих извора и гради променљиве скупштинске већине од гласања до гласања - ослањајући се на посланике досадашње власти који би прешли на његову страну због његове безбедносне политике, или пак на арапске партије.

Исламистички Рам и левичарска Заједничка листа наговестили су спремност да подрже Ајзенкота, иако поједини партнери из његовог опозиционог блока изричито одбијају улазак у званичну коалицију са арапским партијама.

Сценарио 3: Сарадња са арапским странкама

Могуће је замислити и ситуацију у којој Ајзенкот постиже формални договор са арапским странкама. Рецимо, могао би да склопи споразум који би му гарантовао стабилну већину у Кнесету, али тако да влада функционише без арапских министара у самом кабинету.

Међутим, упркос супротним тврдњама, не може се у потпуности искључити ни пуна коалиција са арапским министрима. На крају крајева, чак су и Ајзенкотов конзервативни савезник Бенет и либерал Јаир Лапид својевремено били у владајућој коалицији са Рамом.

И сам Нетањаху је својевремено преговарао са арапским партијама о формирању власти, пише "Политико". Додуше, овог пута је у кампањи изричито иступао против таквог решења.

Сценарио 4: Влада националног јединства

Како се наводи, председник Херцог највише нагиње идеји да досадашњу власт и опозицију споји у широку владу националног јединства. Једна од карата на преговарачком столу могло би да буде и председничко помиловање за Нетањахуа у процесима за корупцију.

Оваква ратна влада била би сасвим реална опција уколико би поново букнуо отворени рат са Ираном. Нетањаху је у последњим данима пред изборе наговештавао могућност новог сукоба, мада Генералштаб израелске војске, према тврдњама упућених, у овом тренутку не види разлог за нову ескалацију.

Пројекције које су објавиле телевизије само су прелиминарне процене. Стварни однос снага могао би да се промени наредних дана током пребројавања званичних гласова. Уколико нико не успе да састави већину, Израел би могао да уђе у дуготрајно и исцрпљујуће натезање око формирања власти.

(Блиц) Фото: Тањуг/АП