БиХ би могла у Шенген и прије чланства у ЕУ: Шта би то значило за грађане?

Идеја о томе да Босна и Херцеговина и друге земље Западног Балкана уђу у Шенгенски простор прије пуноправног чланства у Европској унији поново је отворена. Ако би се такав модел заиста успоставио, једна од највећих промјена за грађане БиХ била би управо на граници с Хрватском – јер она више не би била спољна шенгенска граница.

Приједлог је посљедњих дана изнио Кристоф Бендер, замјеник предсједника и виши аналитичар Европске иницијативе за стабилност (ЕСИ), који сматра да би Европска унија земљама Западног Балкана могла понудити јасан пут према Шенгену као међукорак на путу према чланству у ЕУ. О идеји је писао у ауторском тексту за швајцарски Неуе Зüрцхер Зеитунг, а тема је потом изазвала пажњу регионалних и европских медија.

Чланство у ЕУ није једини пут према Шенгену

Иако се Шенген најчешће повезује с Европском унијом, чланство у ЕУ није апсолутни правни услов за припадност том простору. Шенгенски простор тренутно обухвата 29 држава. Четири од њих – Норвешка, Исланд, Швајцарска и Лихтенштајн – нису чланице ЕУ, али примјењују шенгенска правила на основу посебних споразума.

Управо је то правни преседан на који Бендер указује. Према његовом тумачењу, за земље Западног Балкана био би потребан посебно прилагођен аранжман, али сама чињеница да БиХ није чланица ЕУ не значи да је улазак у Шенген правно немогућ.

То, међутим, не значи да је БиХ пред уласком у Шенген. За сада је ријеч о политичкој идеји и приједлогу за другачији модел европских интеграција.

Шта би се догодило на граници с Хрватском?

За грађане БиХ ово је вјероватно најважније питање. Данас је Хрватска чланица Шенгенског простора, док је БиХ изван њега. Због тога је граница између БиХ и Хрватске уједно спољна граница Шенгена.

Ако би БиХ постала дио Шенгенског простора, ситуација би била битно другачија. Граница између БиХ и Хрватске постала би унутрашња шенгенска граница. У нормалним околностима то би значило укидање систематских граничних контрола на преласцима између двије државе, слично начину на који се данас путује између других држава чланица Шенгена.

Другим ријечима, на путу из Бање Луке, Сарајева или Бихаћа према Загребу, Сплиту, Ријеци или даље кроз ЕУ, путници више не би пролазили класичну контролу на граници Хрватске и БиХ.  То би представљало огромну промјену посебно током туристичке сезоне, викенда и празника, када се на појединим прелазима формирају вишесатне колоне.

Али, граница не би нестала

Важно је направити разлику између укидања граничне контроле и потпуног нестанка границе. БиХ би и даље била земља са својим законима, полицијом и институцијама.

Шенген не значи укидање државних граница, већ укидање редовних контрола особа на унутрашњим границама држава које учествују у систему.

Истовремено, државе могу у одређеним околностима привремено поново увести контроле на унутрашњим границама. Дакле, евентуални улазак БиХ у Шенген не би значио да полиција или царинске службе више не постоје на подручју границе. Значио би да се контрола путника више не би обављала на исти начин као на спољној шенгенској граници.

Највећа промјена била би за свакодневни живот

Посљедице би се осјетиле много шире од туристичких путовања. Слободније кретање преко хрватске границе посебно би значило људима који живе уз границу, свакодневно путују на посао, студирају, имају породицу с друге стране границе или послују између БиХ и Хрватске.

Велики значај имала би и за транспортну индустрију. За камионе који из БиХ улазе у Хрватску данас постоје различите процедуре повезане с преласком спољне границе ЕУ и Шенгена. Улазак БиХ у Шенген могао би значајно промијенити режим контроле људи, али не би аутоматски укинуо царинске процедуре. Ово је важна разлика.

Шенген није исто што и Европска унија

Чак и када би БиХ хипотетички ушла у Шенген прије ЕУ, то не би значило да је постала чланица Европске уније. Шенген се првенствено односи на унутрашње контроле на границама, спољне границе, визну политику, полицијску и безбједносну сарадњу те повезане информационе системе.

Чланство у ЕУ обухвата много шири пакет права и обавеза – од јединственог тржишта и европских институција до заједничких политика и правне тековине ЕУ. Зато би евентуални „Шенген прије ЕУ“ био посебан модел интеграције, а не замјена за чланство у Унији.

БиХ већ има безвизни режим са Шенгеном

Постоји још једна важна чињеница: грађани БиХ већ годинама могу без визе путовати у земље Шенгена, под условима безвизног режима. БиХ је безвизни режим са Шенгеном добила 2010. године за грађане који имају биометријске пасоше.

Међутим, безвизни режим није исто што и чланство у Шенгену. Данас грађанин БиХ може путовати у Хрватску без визе, али приликом уласка у Хрватску прелази спољну границу Шенгена и подлијеже одговарајућим граничним процедурама. У евентуалном сценарију чланства БиХ у Шенгену, управо би та граница била међу најважнијим стварима које би се промијениле.

БиХ би морала испунити озбиљне услове

Највећа препрека није сама правна могућност, већ испуњавање критерија. Према приједлогу који је изнио Бендер, земље би морале испунити критеријуме који обухватају контролу спољних граница, визну политику, Шенгенски информациони систем, полицијску сарадњу и заштиту података, уз додатне захтјеве у области владавине права. Предвиђени модел подразумијевао би праћење напретка и коначну сагласност држава чланица ЕУ.

То би за БиХ значило озбиљне реформе институција које управљају границом, безбједношћу, миграцијама и полицијском сарадњом. БиХ већ сарађује са европским институцијама у области безбједности граница. Европска унија је 2025. године потписала статусни споразум с БиХ који омогућава ширу оперативну сарадњу с Фронтеxом, укључујући могућност заједничких операција и ангажмана службеника Фронтеxа у БиХ након испуњавања потребних процедура.

Граница с Хрватском већ пролази кроз велику технолошку промјену

Док се говори о могућем будућем уласку БиХ у Шенген, грађани БиХ већ осјећају промјене на граници с Хрватском због новог европског система уласка и изласка, односно ЕЕС-а.

ЕЕС је почео с поступним увођењем у октобру 2025. године, а пуна имплементација завршена је 10. априла 2026. године. Систем региструје држављане трећих земаља који прелазе спољне границе Шенгена и користи биометријске податке, укључујући фотографију лица и отиске прстију. То значи да је граница БиХ–Хрватска већ дио процеса дигитализације и модернизације европског система контроле.

Гранична полиција БиХ је током 2026. године упозоравала и да поједини мањи гранични прелази нису имали техничке услове за ЕЕС, због чега су путници усмјеравани на прелазе гдје је систем могуће примјењивати.

Шта би то значило за обичног грађанина?

У најједноставнијем сценарију, разлика би изгледала овако:

Данас: БиХ → граница БиХ/Хрватска → контрола спољне границе Шенгена → Хрватска/ЕУ → наставак путовања.

У случају чланства БиХ у Шенгену: БиХ → унутрашња шенгенска граница → Хрватска → наставак путовања.

Највећа корист била би у смањењу времена проведеног на граници и једноставнијем кретању људи. Али такав аранжман не би аутоматски ријешио све проблеме на граници. Царинске контроле робе, безбједносне провјере, привремено поновно увођење граничних контрола и друга посебна правила могли би и даље постојати, зависно од конкретног споразума и статуса БиХ.

За сада – идеја, а не одлука

Босна и Херцеговина је кандидат за чланство у ЕУ, а Европски савјет је у марту 2024. одлучило отворити приступне преговоре. Међутим, евентуални улазак БиХ у Шенген прије чланства у ЕУ тренутно није дио званичног процеса приступања.

Ради се о приједлогу који је отворио ширу расправу о томе да ли би ЕУ земљама Западног Балкана могла понудити конкретне користи европских интеграција и прије пуноправног чланства. Ако би такав модел једног дана био прихваћен и ако би БиХ испунила потребне критерије, граница према Хрватској била би међу највидљивијим мјестима на којима би грађани осјетили промјену.

Дуга чекања на прелазима, нарочито током љетне сезоне, могла би постати много рјеђа, а граница између БиХ и Хрватске добила би статус унутрашње шенгенске границе. Али до тога је још дуг пут: прво би морале бити договорене политичке и правне основе за такав модел, а затим би БиХ морала испунити захтјевне стандарде који се односе на заштиту спољних граница, безбједност, полицијску сарадњу, информационе системе, визну политику и владавину права.

(Бука) Фото: АП