Да ли грађанима БиХ пријети нови талас поскупљења?

Нови раст цијена горива у БиХ је на помолу, а док стручњаци истичу да би дизел, уколико цијена барела нафте достигне 110 долара, могао прећи четири КМ по литру, економисти упозоравају да поскупљење горива не смије бити аутоматски изговор за раст цијена свих производа и услуга.

Цијена барела кључна за ново поскупљење

Алмир Бечаревић, стручњак за енергетику из Сарајева, казао је за "Независне новине" да је цијена барела на свјетским берзама тренутно изнад 105 долара те да би, уколико достигне 110 долара, дизел у БиХ могао отићи и преко четири КМ.

"Ако се ситуација на Блиском истоку буде компликовала, тако ће расти и цијена барела нафте. Нико не може гарантовати шта ће се дешавати када је ријеч о ратним сукобима и њиховом даљем развоју", казао је Бечаревић.

Он истиче да ће даља кретања цијена првенствено зависити од цијене барела нафте, док би се раст цијена енергената могао прелити и на остале производе и услуге у БиХ, с обзиром на то да поскупљење горива повећава трошкове транспорта и производње.

Економисти подијељени око нових поскупљења

Међутим, економиста Игор Гавран сматра да нови раст цијена горива не би смио бити оправдање за нова поскупљења.

"Док је нови раст цијена горива извјестан, нема апсолутно никаквог основа да било шта друго поскупи и за један фенинг. Цијене практично свих производа и услуга у БиХ расле су уз изговоре раста цијена горива раније, а нису падале када су цијене горива биле ниже. Неке, попут такси услуга, чак су екстремно повећане", казао је Гавран.

Додао је да ни ранија поскупљења нису била оправдана, јер су цијене, како каже, и раније биле неоправдано високе.

"Али сада поготово не само да би свако поскупљење које се правда цијенама горива било неоправдано, већ би требало бити и санкционисано", истакао је Гавран.

Са друге стране, економиста Миленко Станић сматра да ће се раст цијена енергената и трошкова производње неминовно одразити на цијене робе и услуга.

"Данас је готово незамисливо обављати било какву производњу без употребе енергената и превоза, тако да се свако повећање тих трошкова врло брзо уграђује у крајњу цијену производа", казао је Станић.

Према његовим ријечима, у БиХ се повећање цијена горива готово одмах преноси на цијене финалних робе и услуга.

"У неким другим, мање зависним економијама потребно је неколико мјесеци да се раст улазних трошкова прелије на крајње производе. Код нас се то дешава веома брзо, у кратким периодима", навео је Станић.

Гориво и струја могли додатно погурати инфлацију
Он истиче да ће због тога сваки нови раст цијена горива имати снажан утицај на животни стандард грађана.

"Занимљиво је, међутим, да су цијене нафте раније достизале и око 115 долара по барелу, док су продајне цијене на нашим бензинским пумпама тада биле приближно на нивоу на којем су и данас, када је цијена нафте око 100 долара по барелу", појаснио је Станић.

Како каже, то показује да се код нас цијене често формирају на вишем нивоу него што би то објективни трошкови или тржишне околности захтијевали.

"На такво кретање утиче више фактора, међу којима су и монополске позиције појединих трговаца и дистрибутивних ланаца. Постоји и пракса да се унапријед очекују нова поскупљења и да се таква очекивања већ уграђују у цијене производа на бензинским станицама", казао је Станић.

Он упозорава да ће нови раст цијена енергената додатно оптеретити грађане и њихов животни стандард.

"Додатни проблем представља чињеница да се очекује и раст цијена електричне енергије до краја године. Када имате истовремено раст цијена горива и електричне енергије, говоримо о два кључна трошковна фактора који улазе практично у сваки сегмент производње и пословања",  рекао је Станић.

Истиче да би то могло довести до новог убрзавања инфлације.

"Иако је раније дошло до одређеног смиривања инфлаторних притисака, инфлација је код нас и даље релативно висока и креће се око 4,6 одсто на годишњем нивоу. Очигледно је да можемо очекивати да, посебно почетком наредне године, инфлаторни притисци поново буду израженији", казао је Станић.

Грађане чека нови притисак на кућне буџете
Према његовим ријечима, грађани се због тога морају суочити с новом инфлацијом коју неће бити лако пратити растом реалних плата.

"То значи даљи пад животног стандарда становништва. Наша потрошачка структура је таква да највећи дио прихода грађани издвајају за храну, комуналне потребе, превоз и друге основне животне трошкове. Због тога се сваки, чак и релативно мали, раст цијена у тим секторима директно и снажно одражава на кућне буџете", истакао је Станић.

Како је појаснио, повећање плата, које се углавном дешава административно кроз повећање минималне плате, не може једноставно пратити раст трошкова живота.

"Истовремено, раст плата представља и један од фактора који може додатно утицати на инфлацију. Свако повећање трошкова рада произвођачи, нажалост, имплементирају у цијене својих робе и услуга. Наши произвођачи немају довољно капацитета нити продуктивности да могу испратити стално повећање трошкова", казао је Станић.

Додао је да, осим повећања цијена енергената, постоји и континуирано повећање цијене радне снаге, док трошкови рада чине значајан дио укупних калкулација произвођача.

"Свако повећање цијене рада до сада се, нажалост, у коначници преливало на повећање цијена робе и услуга. Због тога номинално повећање плата не може у потпуности пратити раст инфлације. Увијек се, на крају, дешава да инфлација буде изнад раста плата", закључио је Станић.

Посљедица тога је, како наводи, пузајућа инфлација која умањује куповну моћ становништва, а самим тим и животни стандард грађана.

(Независне) Фото: БН