Зашто европске земље повлаче тоне злата кући?

Холандија је преместила око 86 тона злата из Сједињених Америчких Држава и Канаде у Лондон, а као разлог навела је растућу геополитичку нестабилност и потребу да јој резерве буду брзо доступне у случају кризе.

Потез холандске централне банке отворио је питање да ли се водеће финансијске институције припремају за нови велики економски или финансијски потрес.

За сада, међутим, нема показатеља да Холандија очекује конкретну кризу.

Реч је, како се оцењује, о повећаном опрезу у време трговинских тензија, ратова и глобалне неизвесности.

Холандско злато сада је у трезорима Банке Енглеске

Од приближно 313 тона холандског злата које се налазило у САД и Канади, око 86 тона премештено је у Лондон између марта и августа ове године.

Злато је сада смештено у трезорима Банке Енглеске.

„Очекујемо да никада нећемо морати да га користимо, али морамо да повећамо своју отпорност и спремност“, изјавио је гувернер холандске централне банке Олаф Слеијпен.

Лондон је изабран због тога што представља једно од највећих светских средишта за трговину златом.

Уколико би централна банка у кризним околностима морала брзо да прода или купи злато, локација у Лондону омогућава јој једноставнији приступ тржишту.

Да ли овај потез најављује нову кризу
Премештање злата поново је покренуло спекулације да централне банке очекују озбиљан потрес на светским тржиштима.

Ипак, стручњаци не сматрају да је одлука Холандије доказ да непосредно прети финансијски слом.

Централне банке и раније су мењале места на којима чувају резерве у зависности од геополитичких околности, доступности тржишта, безбедности и трошкова.

Аналитичари Голдман Сацхса Лина Томас и Дан Страјвен подсетили су да су поједине европске централне банке током Хладног рата део златних резерви преместиле у Њујорк.

Џозеф Каватони, виши тржишни стратег Светског савета за злато, рекао је за ББЦ да ратови и трговинске тензије утичу на такве одлуке, али да нису једини нити најважнији фактор.

Централне банке разматрају и инфлацију, каматне стопе, безбедност складишта и могућност да златом брзо тргују.

„Немам утисак да нам прети нека пропаст, али мислим да су људи све боље упознати са управљањем резервама и начинима на које из те имовине могу да извуку максимум“, рекао је Каватони.

Француска и Немачка већ враћале злато
Холандија није једина европска земља која је променила место чувања својих златних резерви.

Француска је раније ове године објавила да је злато из САД вратила у земљу.

Немачка централна банка Бундесбанка је током неколико година, закључно са 2016, из иностраних трезора преместила више од 216 тона злата. Из Њујорка је повучено 111 тона, док је из Париза премештено 105 тона.

Ови потези показују да локација златних резерви постаје све важније питање за централне банке у време појачаних геополитичких и економских ризика.

Испод Лондона око 400.000 златних полуга
Банка Енглеске представља једног од највећих светских чувара злата.

У њеним трезорима, смештеним испод више од 300 година старе институције у центру Лондона, налази се око 400.000 златних полуга. Њихова укупна вредност процењује се на више од 200 милијарди фунти.

Истраживања Светског савета за злато показују да је Банка Енглеске и даље најпопуларније место за чување златних резерви. Централне банке, ипак, све чешће распоређују своје злато на неколико локација како би смањиле ризик.

Зашто државе не држе све злато код куће

Чување златних резерви у сопственој земљи може пружити већи осећај сигурности и контроле, али је скупо и организационо захтевно.

Домаће складиштење подразумева улагање у објекте, физичко обезбеђење, осигурање и системе за контролу и ревизију.

За мање централне банке ови трошкови могу бити несразмерно високи. Зато се део резерви често чува у великим међународним финансијским центрима, где злато може брже да се прода или употреби у финансијским трансакцијама.

(Блиц) Фото: Тањуг