Трамп отвара нови фронт са Кином: Шта је на удару?

САД су забраниле хуманоидне роботе стране производње, јер су, наводно, ризик за националну безбједност. Аналитичари сматрају да Трамп у ствари тако само купује вријеме да амерички произвођачи робота сустигну кинеске.

Наиме, Америчка Савезна комисија за комуникације (ФЦЦ) образложила је забрану увоза робота тврдњом да такви "кућни" роботи прикупљају податке које би злонамјерни актери могли да искористе за надзор америчких грађана, јачање капацитета страних обавјештајних служби или за даљинско преузимање контроле над роботима.

Иако се забрана формално односи на увоз из свих земаља, јасно је да је прије свега усмјерена према Кини, пише Деутсцхе Wелле (ДW).

Према подацима британске банке Барклиз, прошле године је у Кини произведено 85 одсто свих хуманоидних робота у свијету.

Да ли су роботи заиста шпијуни?

Амерички званичници упозоравају да кинески хуманоидни и четвороножни роботи могу да прикупљају детаљне податке о локацији корисника и друге личне информације, да њима може да се управља на даљину и да представљају потенцијални ризик за критичну инфраструктуру у Сједињеним Државама.

Посебну забринутост изазива могућност њихове двоструке намјене, односно коришћења у цивилне и војне сврхе.

Компанија Унитри Роботикс, један од водећих кинеских произвођача робота, налази се на Пентагоновом списку предузећа за која се сматра да сарађују са кинеском војском. Њени роботи већ су коришћени у војним вјежбама.

Такође се показало да поједини роботи компаније Унитри имају безбједносне пропусте који хакерима омогућавају преузимање контроле гласовним командама, након чега један робот може да управља другим уређајима.

Вашингтон је забринут и због могућности да велики број јефтиних кинеских робота шаље податке из стварног свијета кинеским системима вјештачке интелигенције, који убрзано сустижу америчке конкуренте.

За сада је та пријетња углавном теоријска, пошто се већина комерцијалних хуманоидних робота још налази у раној фази развоја.

Кина најављује одговор

Кина одбацује оптужбе и тврди да САД, под изговором националне безбједности, воде протекционистичку политику с циљем ограничавања кинеске технолошке индустрије.

Очекује се да би Пекинг могао да одговори контрамерама, укључујући ограничење извоза сировина неопходних америчким произвођачима робота за повећање производње.

Администрација предсједника Доналда Трампа не крије да жели да помогне домаћој роботској индустрији, која истовремено добија подршку кроз готово билион долара улагања у развој вјештачке интелигенције.

Према процјенама аналитичара, циљ је заштита компанија попут Фигуре АИ, Тесла Оптимус и Агилитy Роботицс од кинеских конкурената, чији производи често коштају упола мање од америчких, а понекад и знатно мање.

Вашингтон је раније већ увео слична ограничења за кинеске дронове и соларне панеле, док на кинеска електрична возила данас примијењује царину од 100 одсто.

Колико времена треба америчким произвођачима?

Многи аналитичари забрану виде као покушај куповине времена за америчку индустрију, након што је Вашингтон био затечен брзином којом је Кина повећала производњу робота.

Према подацима истраживачке куће Омдиа, Кина данас има шест компанија међу десет водећих свјетских произвођача робота.

Те фирме су прошле године испоручиле готово 11.600 хуманоидних робота, док су америчке компаније испоручиле тек неколико стотина.

Банк оф Америца је још у марту процијенила да би број испорука хуманоидних робота до краја године могао да достигне око 90.000 јединица.

САД се и даље сматрају лидером у развоју „мозга“ робота захваљујући напредним системима вјештачке интелигенције.

Кина, с друге стране, предњачи у масовној производњи јефтинијих робота са напреднијим покретима, захваљујући висококвалитетним актуаторима, односно роботским „мишићима“.

Раш Доши из америчког Савета за спољне односе оцијенио је забрану као „једну од најважнијих мјера подршке америчком екосистему у сектору роботике до сада“.

Мач са двије оштрице

Еван Бирд, извршни директор компаније Стандард Ботс, произвођача роботских руку, сматра да Трампова администрација Кини шаље „недвосмислену поруку“.

"Роботи су технологија у којој Америка мора да буде водећа и над којом мора да задржи контролу. Роботима произведеним уз стране субвенције неће бити дозвољено да непоштено доминирају америчким тржиштем роботике“, написао је Бирд на мрежи X.

Критичари, међутим, упозоравају да би забрана могла да успори развој америчке вјештачке интелигенције. Разлог је то што истраживачи тренутно имају користи од могућности да нове системе тестирају на релативно јефтиним кинеским роботима.

"Ограничења могу да смање безбједносне ризике, али сама по себи не стварају конкурентан домаћи екосистем“, написао је на X-у Георг Штилер, консултант у индустрији роботике.

Америчка пословна телевизија ЦНБЦ цитирала је Марка Ајнштајна из компаније Цоунтерпоинт Ресеарцх, који је оцијенио да је забрана „лоша вијест за кинеске произвођаче хуманоидних робота који планирају излазак на берзу у наредним мјесецима“.

Ајнштајн упозорава да би Кина сада могла додатно да ограничи извоз ријетких земних метала америчким компанијама, као и приступ кинеском тржишту за фирме попут Тесле и Нвидије.

Ко ће куповати такве роботе?

Барклиз процјењује да би тржиште хуманоидних робота, које данас вриједи између двије и три милијарде долара, у најоптимистичнијем сценарију до 2035. могло да достигне вриједност од 200 милијарди долара. Да би се то остварило, потребно је даље унапређење вјештачке интелигенције, физичких способности робота и батеријских система.

Илон Маск је још оптимистичнији. Он тврди да Теслин робот Оптимус може постати „највећи производ свих времена“, са потенцијалном дугорочном продајом која би могла да достигне 10 билиона долара.

Маск сматра да би роботи, који данас коштају око 100.000 долара, захваљујући масовној производњи могли да појефтине на између 20.000 и 30.000 долара по комаду. То би их учинило довољно приступачним за фабрике, складишта, а касније и за домаћинства.

Комбинација прогнозе Барклиза и цијена којима тежи Тесла указује на могућност да се до 2035. године годишње продаје између седам и десет милиона хуманоидних робота.

Краткорочно се очекује да роботи преузму понављајуће и физички захтјевне послове у фабрикама и складиштима. Касније би њихова примјена могла да се прошири на здравствену његу, бригу о старијима и различите кућне послове.

(Независне) Фото: АА