Немар власти, пацијенти умиру у старим колима

Годинама дијализни пацијенти из Невесиња воде исцрпљујућу битку са системом. Три пута седмично, због терапије која им живот значи, приморани су путовати до Требиња и назад, често у тешком физичком стању. Иако је након бројних реакција обећана набавка новог возила за њихов превоз, пацијенти поручују да то није суштинско рјешење. Тврде да њихови проблеми неће бити ријешени све док у невесињској болници не буде отворен дијализни центар, макар и мањег капацитета.

Проблем дијализних пацијената из Невесиња траје годинама, али трајног рјешења и даље нема. Апели, молбе и обраћања надлежнима за сада су завршавали углавном на обећањима.

Илија Говедарица каже да је путовање три пута седмично из Невесиња у Требиње изузетно исцрпљујуће, и физички и психички, те да надлежни добро знају кроз шта пролазе — али конкретне помоћи и даље нема. Подсјећа да је недавно један пацијент преминуо у колима по повратку из Требиња након дијализе.

"Напорно, не може се више овако. Обраћали смо се министру Шеранићу, Вишковићу, Додику, Цвијановићевој али ништа, само обећања, а помоћи још увијек нема. А у аутомобилу врућина, путеви никакви, исцрпљујуће је. Био сам баш тужан тада, у повратку из Требиња један наш пацијент је, ошамућен након дијализе, изгубио свијест и преминуо је у колима", казао је Говедарица.

Дијализни пацијенти поручују да набавка новог возила није суштина проблема. Сматрају да фокус мора бити на трајном и хуманом рјешењу — отварању дијализног центра у Невесињу.

"Нама нова кола не рјешавају проблем без дијализног центра у Невесињу. Изузетно је напорно 3 пута седмично долазити у Требиње, прелазити 200 километара укупно, након дијализе пацијенти су ошамућени, ваља им се враћати назад", каже Младен Солдо.  

Стана Иванишевић, иако живи у Невесињу, због константног напора и исцрпљујућих путовања била је приморана да у Требињу изнајми стан. Каже да би могућност да се дијализа врши у Невесињу ријешила проблем и скреће пажњу на то да су данашњи дијализни пацијенти махом борци који су обољели управо на ратиштима.

"Тешко је путовати свака три дана, напорно је, а туга је што су сви ови пацијенти бивши борци који су се управо на ратишту и поразбољевали, какав је однос државе према њима? Да није било Невесиња и невесињских бораца, не би данас било ни Требиња. Кад би било у Невесињу, спас би нам то био, не бисмо се возали, не би нам људи умирали, колико је Невесињаца умрло, све су то били борци", наводи она.

Ново возило — или аутомобил који ће, према обећању директора требињске Болнице, бити уступљен на коришћење као прелазно рјешење — може тек привремено помоћи али стварно рјешење проблема је да се створе услови да ови пацијенти дијализни третман добију у Невесињу.

(БН)