Др Милан Благојевић: Демагогија Огњена Тадића 

Безуспјешно настојање Огњена Тадића да текстом од 2. јула ове године прикаже како Уставни суд БиХ наводно нема надлежност да одлучује о уставности акта Народне скупштине Републике Српске којим подржава вето српског члана Предсједништва БиХ, није ништа друго до Тадићева демагогија за његове и потребе владајућег режима, којом се народу приказује наводно рјешење овог питања, а у ствари се подилази најнижим страстима режима и његових бирача, у функцији задржавања власти.

Све то Тадића чини једним од најпроминентнијих режимских демагога.

У тој демагогији Тадића све почиње и завршава се двјема тврдњама:

1. Спорови, наводно, могу постојати у вези с донесеним одлукама, а не недонесеним, тј. не може се, "мисли" Тадић, водити спор око нечега што не постоји.

2. Оспоравати се могу само неуставне одлуке које су ступиле на снагу и које као такве могу бити предмет неког спора.

Овако постављене тезе звуче примамљиво, али им је, као и код сваке демагогије, својствено да су неистина, боље рећи лаж, зато што оне постоје само у Тадићевој глави, а не и у слову Устава БиХ. 

Зато се Тадићевој демагогији може рећи оно што се говори студентима почетницима на основном студију права, да правна норма није оно што је њен творац хтио да каже, већ оно што је њоме стварно речено. Односно, нису наведене двије Тадићеве демагошке тезе оно што пише у Уставу БиХ, јер тога напросто нема нигдје у њему. Умјесто тога, Устав БиХ садржи сасвим супротну норму, коју Тадић, као и сваки демагог, крије у свом тексту, нигдје је не спомињући.

Та норма као истина садржана је у члану ВИ.3а) Устава БиХ и каже да је Уставни суд БиХ једини надлежан да одлучује о БИЛО КОЈЕМ СПОРУ који се јавља по Уставу БиХ између БиХ и ентитета, као и да тај спор укључује, АЛИ СЕ И НЕ ОГРАНИЧАВА само на то да ли је неки пропис ентитета, односно одлука казано Тадићевим демагошким језиком, у складу са Уставом БиХ, већ то може бити и БИЛО КОЈИ ДРУГИ СПОР између БиХ и ентитета.

То је, дакле, слово уставне норме коју, да сам је ја могао писати и доносити, не бих никада тако написао нити донио. Међутим, она је ту, таква каква јесте и не треба је скривати, као што чини Тадић, већ је као и сваку другу истину треба рећи народу, јер је само то поштено одношење према народу, а не демагогија.

Из те уставне одредбе, како видимо, јасно произлази да она никако није оно што би Огњен Тадић хтио да она буде, већ је оно што је њоме стварно речено. А речено је, треба поновити и поштено рећи народу, да је Уставни суд БиХ једини надлежан да одлучује О БИЛО КОЈЕМ СПОРУ ДО КОЈЕГ ДОЂЕ ПО УСТАВУ БиХ између БиХ и ентитета, што укључује спор о уставности прописа ентитета (устава или закона), али се, каже Устав БиХ, НЕ ОГРАНИЧАВА САМО НА ТО, већ се може односити и НА БИЛО КОЈИ ДРУГИ СПОР између БиХ и ентитета.

Кад Устав БиХ то каже онда је он тиме стварно рекао да то може бити и спор о томе да ли је одлука ентитетског парламента којом потврђује вето српског члана Предсједништва БиХ који је прегласан од стране осталих чланова Предсједништва у складу са Уставом БиХ или није.

Пише: Др Милан Благојевић