Гужве на границама односе милијарду марака

Сезона годишњих одмора, уз примјену новог европског система евиденције путника (ЕЕС), поново је донијела колапсе на граничним прелазима. Док грађани губе стрпљење на високим температурама, привреда трпи огромне губитке. Због оваквог стања, посланик у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ Бранислав Бореновић покренуо је иницијативу за унапређење граничних процедура.

„Затражио сам да се иде са дипломатским активностима од стране и Савјета министара и Предсједништва Босне и Херцеговине према Европској унији, земљама Европске уније и према Бриселу, да се једноставно нађе рјешење како да се убрза тај проход или проток људи, та слобода кретања преко граничних прелаза према Хрватској, према Европској унији, земљама Шенгена”, истакао је Бореновић.

Његовом иницијативом остављен је рок од 30 дана Савјету министара да предложи мјере, али с обзиром на изборну кампању, постоји сумња да ће процеси бити убрзани. Сати чекања нису само понижавајући за грађане, већ представљају огроман удар на домаћу економију, што је потврдио и економиста Миленко Станић: „Укупни трошкови на годишњем нивоу прелазе милијарду КМ због чекања на граничним прелазима.”

Као једно од најефикаснијих рјешења наводе се интегрисани гранични прелази. Такав систем већ функционише између Србије и Сјеверне Македоније, а предности је објаснио Бојан Станић из Привредне коморе Србије: „Гранични прелаз Прешево-Табановце, који је потпуно интегрисан и који функционише по систему 'оне-стоп', односно да се једноставно контрола заједнички спроводи на једном месту, а не на два места, чиме би се дуплирао посао, повећавало време, а и наравно трошкови које то губљење времена прати.

Сада су просечна чекања на граничном прелазу са Северном Македонијом 20 минута, а била су много виша, много дужа.”

Бореновић предлаже да се оваква пракса примијени и у БиХ према Србији и Црној Гори. Да ли ће ова иницијатива добити подршку и да ли ће се примијенити, биће познато на сједници Представничког дома 30. јуна. Потез је на властима, али узимајући у обзир да је идеја о успостављању заједничког тржишта кроз „Отворени Балкан” замрла, јавност с правом остаје скептична да ће се прави излаз из ове ситуације ускоро наћи.

(БН) Фото: БН