Др Милан Благојевић: Да не заборавимо...

Док данас, на Видовдан 2026. године, не престаје утркивање припадника режима у Републици Српској у честитању овог празника, од којих су се неки сада, пред октобарске изборе, досјетили и да смисле пјесму "Ајмо браћо Српску да не дамо", није згорег подсјетити све нас како смо се одрекли Војске Републике Српске (ВРС) као легитимне оружане силе која је учествовала у стварању Републике Српске и која ју је одбранила.

Пише: Др Милан Благојевић

Прије више од тридесет година у дејтонску Босну и Херцеговину Република Српска је унијела своју ВРС, јер је Уставом БиХ прописано постојање те оружане силе, уз уставну обавезу ентитета да њихове оружане снаге неће улазити на територију другог ентитета без сагласности власти тог ентитета.

Међутим, недуго након тога тадашњи високи представник Педи Ешдаун је 9. маја 2003. године наметнуо одлуку којом је основао Комисију за реформу одбране, којој је наметнуо обавезу да се приликом разматрања правних мјера за реформу тадашњих одбрамбених структура руководи принципом да те структуре МОРАЈУ БИТИ УСКЛАЂЕНЕ СА ЕВРО-АТЛАНТСКИМ СТАНДАРДИМА.

Поменута Комисија, у којој су, између осталих, били Рафи Грегоријан испред ОХР-а, а из Републике Српске Никола Радовановић као копредсједавајући Комисије, је слиједећи Ешдаунове наредбе у свом извјештају из септембра 2005. године предложила да се формирају оружане снаге БиХ КАО ЈЕДИНА ВОЈНА СИЛА У БиХ, што је значило укидање ВРС.

У истом извјештају Комисија је предложила да та једина војна сила у БиХ буде компатибилна са НАТО, као и да тадашње Министарство одбране Републике Српске и све команде Војске Републике Српске, а то значи и ВРС у цјелини, буду укинути са 1. јануаром 2006. године.

И све то што је предложила поменута Комисија убрзо затим су реализовале Народна скупштина и Влада Републике Српске.

У том правцу Народна скупштина Републике Српске ће већ 30. августа 2005. године донијети Одлуку, број 01-511/05 објављену у Службеном гласнику Републике Српске број 82/05, којом Народна скупштина:

"Прихвата да се надлежности из области одбране пренесу на заједничке органе и институције Босне и Херцеговине".

Потом је Народна скупштина у децембру 2005. године дала сагласност Влади Републике Српске да са Федерацијом БиХ потпише споразум о преносу надлежности из области одбране на институције БиХ.

На основу ове сагласности Влада Републике Српске је са Федерацијом БиХ потписала Споразум о преносу надлежности у области одбране (Службени гласник Републике Српске, број 4 од 20.1.2006. године).

У уводном дијелу Споразума стоји да Федерација БиХ и Република Српска признају да дотадашња структура оружаних снага у БиХ "представља препреку чланству БиХ у НАТО".

Затим је у члану 1. Споразума прописано:

"Стране су сагласне да се СВЕ надлежности ентитета у области одбране пренесу на институције Босне и Херцеговине".

Чланом 2. истог Споразума је прописано:

"Стране признају да ће све надлежности које ентитети пренесу на основу овог споразума У ПОТПУНОСТИ И ИСКЉУЧИВО ВРШИТИ ИНСТИТУЦИЈЕ БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ".

На основу свега тога донијети су Закон о одбрани БиХ и Закон о служби у Оружаним снагама БиХ.

Чланом 82. Закона о одбрани БиХ је прописано да ће Народна скупштина Републике Српске донијети законе којима ће се са 1.1.2006. године ставити ван снаге Закон о одбрани Републике Српске и Закон о Војсци Републике Српске, што је Народна скупштина и учинила.

Тако је, дакле, дошло до гашења Војске Републике Српске и свих надлежности Републике Српске у области одбране.

Овај текст стога има за основну сврху да се подсјетимо, да не бисмо заборавили, какве грешке су према Републици Српској чинили сви они који су гласали за укидање ВРС, из чега треба извући и поуке шта се више никако не смије чинити ако желимо да Република Српска сачува уставне надлежности које још има.

Послије свега остала су само сјећања. Мада ни то у потпуности, што доказује чињеница да је прошло више од 30 година док у Бањалуци није изграђен централни споменик борцима погинулим у Одбрамбено-отаџбинском рату Републике Српске.

Нажалост, ни до данас у Бањалуци нема улице која би носила име Војске Републике Српске.

Др Милан Благојевић