Пацијенти на дијализи очајни, остали без скупог лијека

Како је послове дијализе бурежних болесника, од стране компаније “Фрезениус”, 1 јануара преузео Републички завод за дијализу и трансплантацију, за ове пацијенте настају проблеми, а највећи је недостатак изузетно важног и, за већину, скупог лијека “еритропоетина”, на који, уколико немају довољно новца да га сами купе, чекају већ 2 мјесеца.

Тим поводом они су данас испред Центра за дијализу у Бијељини упутили апел надлежнима да овај лијек набаве што скорије или да, ако то не умију, поднесу оставке и посао препусте онима који могу и знају.

Бубрези здравог човјека производе ензиме који утичу на квалитет крвне слике, док код бубрежних болесника то обезбјеђује ињекција “еритропоетина”.

У последња 4 мјесеца набављено је 500 доза иако је минимална потреба око 900 бубрежних болесника у Републици Српској, 800 доза, каже Љубомир Лазић, предсједник Скупштине удружења дијализираних, трансплантираних и хроничних бубрежних болесника Републике Српске.

“Тај лијек кошта у распону од 97 марака у Србији, до 158 марака у нашим апотекама и до 158 марака, а кутија од 6 ињекција траје око 2 седмице, јер је тај лијек лошији од оног који смо примали када је био “Фрезениус” - ова страна фирма. Примали смо “Аранесп” који је бољи, али је доста скупљи.

Ја сам 7. марта послао допис, е-маил у завод, у коме тражимо хитну набавку тог  “еритропоетина”, међутим, набављене су мале количине и ми смо већ у марту, када су стигли налази, имали драстичан пад крвних слика”.

Чекање на неопходне лијекове траје предуго, а пацијенти не могу дуго да чекају, каже ,корисник услуга Дијализног центра из Зворника, Велибор Шепур.

“Медикаменти недостају већ дуже вријеме тако да је крајњи моменат да се то ријеши и зато апелујемо да надлежни, они који су плаћени да то раде, ураде све како би све потребно било обезбијеђено, да пацијенти не трпе ни на који начин”, каже корисник услуга Дијализног центра из Зворника, Велибор Шепур. 

Уз допис су, каже Лазић, послали и потписе преко 1.600 пацијената, њихових сродника и пријатеља, као  и својих 5 захтијева: Да се у најкраћем року обезбиједе неопходне дозе “еритропоетрина”; Да се омогући ранија добра пракса да дијализни пацијенти трансфузију добијају у дијализним центрима. Да се, из етичких разлога врате квалитетни дијализатори и да се у интересу пацијената ријеши питање ванредних и хитних резултата из крви, обезбјеђивањем јонометра.  

“Ми смо 24. априла добили одговор на допис из завода у коме нам је позитивно одговорено да ћемо у року од 15 дана имати трансфузију, а ево прошло је 2 мјесеца. Пише да су урађене јавне набавке и да се чека допрема материјала за лабораторију. Два мјесеца је прошло и ништа. Речено нам је да лијека “еритропоетрина” нема у болницама ни у КБЦ-у Републике Српске, а у свим апотекама га има.

Ми смо куповали. Мало ми је то било нелогично али ‘ајде. И онда су нам доктори у болници потврдили да тамо можемо отићи да примимо “еритропоетин”, јер га тамо има. И на крају, ми смо затражили оставку руководства завода, зато што нису реаговали на вријеме”, каже Лазић.

Лазић каже да су накони њихове реакције према Фонду здравствене заштите рекли да представници удружења дијализних пацијената подбуњују кориснике и да су нелегитимни, да би само послије веома кратког времена Фонд зравственог осигурања на себе преузео набавку лијекова и обезбједио их за свега пар дана, каже Лазић.

(БН) Фото: БН