ВЈЕЧИТИ ВРШИОЦИ ДУЖНОСТИ: Како се фотеље у Српској чувају за подобне мимо закона?

Влада Републике Српске бира људе по свом избору, поставља их на руководећа мјеста као привремена рјешења па њихове уговоре периодично продужава, држећи их тако на позицији годинама, супротно прописима о државним службеницима и јавној служби.

Радован Вишковић је у касно љето 2025. године поднио оставку на позицију предсједника Владе Републике Српске (РС) након што се нашао на листи осумњичених Тужилаштва Босне и Херцеговине (БиХ) због напада на уставни поредак БиХ. Оставка, међутим, није значила и његово политичко повлачење.

Вишковић је тада поручио да „остаје у тиму Савеза независних социјалдемократа“, а лидер странке Милорад Додик му је припремио нову позицију − вршилац дужности директора “Аутопутева РС”.

Да би Вишковић могао преузети функцију, измијењен је и статут предузећа. Умјесто услова о завршеном правном, економском или грађевинском факултету, од директора се захтијевао факултет друштвеног или техничког смјера, што је одговарало Вишковићу који је завршио саобраћајни факултет.

Његово именовање у септембру 2025. донијело је нову ротацију – већ у октобру дотадашњи в.д. директора “Аутопутева РС” и страначки колега Недељко Ћорић постављен је за в.д. директора Инвестиционо-развојне банке Републике Српске, гдје се и данас налази.

За њихова именовања у в.д. статусу није било законског основа, није расписан јавни конкурс нити је спроведена професионална провјера кандидата.

Ови примјери нису изоловани случајеви.

Центар за истраживачко новинарство (ЦИН) открио је да је у протеклој деценији у институцијама, установама и предузећима РС најмање 140 руководилаца именовано узастопно више пута него што то прописи дозвољавају.

Влада Републике Српске бира људе по свом избору, поставља их на руководећа мјеста као привремена рјешења па њихове уговоре периодично продужава, држећи их тако на позицији годинама, супротно прописима о државним службеницима и јавној служби.

На тај начин заобилази се законит избор руководилаца путем јавног конкурса, а управљање јавним ресурсима препушта се политичким кадровима без обавезе испуњавања одређених услова.

Надлежне институције РС не спречавају нити санкционишу непрописна в.д. именовања, иако предузећа и установе под таквим руководством често не напредују и гомилају дугове на штету грађана.

Политичка контрола и игнорисање закона

Док је био премијер РС, Вишковић је говорио да су именовања в.д. директора практична јер омогућавају Влади РС лакшу контролу и бржу смјену руководилаца.

На питања новинара о разлозима оваквих постављења, у марту 2024. године је рекао:

“Пуно је лакше са њима радити кад су в. д, него кад се поставе за директоре”.

Дугогодишња пракса у Републици Српској показује да је Влада преузела контролу над именовањима вршилаца дужности. Иако Закон о државним службеницима РС, који регулише запошљавање у институцијама, прописује могућност именовања вршилаца дужности на 90 дана и то највише три пута заредом, а Закон о систему јавних служби РС, који регулише запошљавање у предузећима и установама, уопште не предвиђа могућност привремених директора, Влада РС годинама игнорише законе.

Умјесто тога, именује, разрјешава па опет поставља исте вршиоце дужности директора на исту позицију мјесецима, а неријетко и годинама.

Новинари су скренули пажњу тадашњем премијеру Вишковићу да ова пракса није у складу са законима.

“Па, добро, промијенићемо закон. Шта је проблем?”, одговорио је, не поричући нелегалност потеза које Влада повлачи годинама.

Закон нису промијенили, али су праксу наставили. Међу јавним конкурсима на интернет страници Агенције за државну управу РС готово да нема расписаних позива за руководеће позиције.

Ова институција је одговорна за спровођење конкурса за све државне службенике у ентитету, па и руководиоце институција попут Републичког педагошког завода, Завода за статистику и Архива РС. За избор у предузећима и установама задужени су њихови надзорни одбори те Влада РС.

Но, у најмање 140 институција, установа и предузећа током претходне деценије није било конкурса за руководећу позицију, подаци су из базе података ЦИН-а.

О изборима в.д. руководилаца одлучивали су Влада РС и надзорни одбори, бирајући политички умјесто професионално. Међутим, нису сви од тих избора јавно објављени у Службеном гласнику РС.

Руководилац Агенције за државну управу РС Александар Радета на то каже да “Агенција није ни предлагач ни доносилац закона, а исто тако не врши ни надзор над примјеном закона”.

И он сам је вршилац дужности више од десет година – Влада РС га именује и разрјешава од 2014. године, па за његову позицију никада није расписан конкурс, иако је законом дозвољено да вршилац дужности може бити именован на период до 90 дана, највише три пута узастопно.

Он такву ситуацију сматра “личним питањем” на које “не може и не жели“ одговорити.

Такође, и Тамара Стојнић, замјеница директора Републичког секретаријата за законодавство РС, приватизује процедуру којом је именована.

“Имејл који сте ми послали садржи питања личног карактера. (…) Нисам у обавези да на ишта одговарам”, написала је Стојнићева ЦИН-у, одбивши разговор о непрописном именовању вршилаца дужности, иако се налази у руководству институције одговорне за правну провјеру, усклађивање и техничку обраду закона и прописа у Српској.

Према подацима које је ЦИН прикупио, више од 140 руководилаца предузећа, установа, управа и агенција именовано је супротно закону − њих 38 више од три пута узастопно у в.д. статус, док за осталих стотињак на челу значајних установа и предузећа ни не постоји законски основ за избор у в.д. мандату.

Осим тога, још најмање три актуелна руководиоца изабрана су без конкурса и провјере професионалних капацитета, али се њихов мандат још увијек налази у оквиру законом дозвољених 90 дана.

Бањалучка адвокатица Јована Кисин Загајац сматра да власти именују вршиоце дужности управо како би избјегле јавне конкурсе.

“Уколико желе да одређено лице буде именовано на функцију, они ће то урадити кроз ту сиву зону што се тиче законских прописа, именовати вршиоца дужности и на тај начин ће избјећи процедуру јавног конкурса”.

Међу вршиоцима дужности у институцијама Републике Српске већина су чланови политичких странака: Савеза независних социјалдемократа (СНСД), Уједињене Српске, Социјалистичке партије Српске (СПС), Народне партије Српске (НПС), Демократског народног савеза (ДНС) и Демократског савеза (ДЕМОС).

Њихова минимална мјесечна примања су око 3.500 КМ, док у појединим управама и предузећима досежу близу 5.000 КМ.

ЦИН је контактирао десетине руководилаца, али нико од њих није хтио дати конкретне одговоре на питања о начину на који су дошли на позиције нити како се задржавају на њима. Сматрају, ипак, да су рјешења Владе РС о њиховим именовањима ваљан правни основ да буду на функцијама.

Ни Влада није објаснила на који начин бира и именује кандидате. Умјесто тога, у писаном одговору ЦИН-у образложила је редовне процедуре именовања руководилаца на неодређено вријеме, осврнувши се на тему у само једној реченици:

“Влада Републике Српске располаже подацима о дужини трајања свих мандата руководилаца и води рачуна да се за све који су именовани на краћи временски период благовремено проводи процедура избора путем јавне конкуренције.”

Дамјан Ожеговић, сарадник за правне послове у Транспаренцy Интернатионал (ТИ) БиХ, сматра да је јасно да је ријеч о политичкој трговини.

“Није могуће, практично гледано, да Влада као централни орган може да има под својом контролом толико квалитетних кадрова који могу да задовоље потребе толиког броја јавних институција за вршиоцима дужности.”

Од 2021. године Управна инспекција при Министарству управе и локалне самоуправе РС извршила је девет надзора по пријавама због сумње у незаконита именовања вршилаца дужности у управама и управним организацијама. У седам случајева утврђене су неправилности, али санкције су изостале.

“Управна инспекција не може у пуном капацитету изрицати инспекцијске мјере, већ о утврђеном стању обавјештава Владу ради даљег поступања”, рекли су из Министарства, закључујући да прекорачења рокова не могу довести до прекида рада органа управе.

ЦИН је Инспекцији доставио листу в.д. руководилаца који су у прекорачењу мандата, до које је дошао у процесу истраживања. Одговорили су да за њих воде појединачне инспекцијске предмете, али да су ти подаци службена тајна.

С друге стране, надзор над именовањима у установама и предузећима би, према Закону о систему јавне службе, требала вршити Републичка управа за инспекцијске послове РС, али она то не ради, тврдећи да није надлежна да надзире рад Владе РС.

“Овај орган у том смислу није надлежан ни да преиспитује одлуке о именовању руководиоца у јавним установама које доносе ови органи”, одговорили су из Инспектората РС.

Овакву системску праксу Владе РС је тешко контролисати и казнити.

Шуме Републике Српске

Ревизори Главне службе за ревизију јавног сектора РС су 2023. и 2024. године утврдили непрописна именовања вршилаца дужности у “Шумама РС”. Извјештај из 2024. године потврђује да је током цијеле године то био случај на готово свим руководећим мјестима, па су препоручили Надзорном одбору да именовање врши путем конкурса.

Блашко Каурин, кадар Социјалистичке партије, именован је за в.д. генералног директора “Шума РС” у марту 2024. године, а мандат му је потом продужаван па се и данас налази на истој позицији. Он је обећао да ће говорити за ЦИН, али на питања никада није одговорио.

Супротно закону и статуту, у “Шумама РС” су у в.д. статусу и чланови Надзорног одбора, Одбора за ревизију, извршни директори и директори организационих дијелова.

Истовремено, предузеће прате озбиљни финансијски проблеми − годинама су пословали са вишемилионским губицима, док укупна дуговања премашују 100 милиона КМ, укључујући шест милиона КМ Пореској управи РС-а и више од четири милиона КМ запосленима.

Републичка управа цивилне заштите (РУЦЗ)

Страначко управљање годинама се уочава и у Републичкој управи цивилне заштите (РУЦЗ), којом руководе кадрови Демократског народног савеза.

Борис Трнинић је већ двије и по године на привременој позицији в.д. директора, док је и његов страначки колега Ненад Нешић непрописно именован више од три пута узастопно.

Његово именовање је услиједило након што је поднио оставку на функцију министра безбједности БиХ због истраге коју против њега води Тужилаштво БиХ. И након скоро годину дана, он је још увијек вршилац дужности.

Истовремено, ревизори указују на низ неправилности у управљању РУЦЗ-ом, укључујући слабости у финансијској контроли и административном пословању.

Ни Нешић ни Трнинић нису хтјели говорити за ЦИН о овој теми.

Инвестиционо-развојна банка (ИРБ) Републике Српске

И Инвестиционо-развојну банку (ИРБ) Републике Српске воде привремени кадрови. Од 2020. године сва четири в.д. директора се повезују са СНСД-ом.

Прво је именован Дражен Врховац, бивши посланик СНСД-а у Народној скупштини РС, потом долазе Срђан Јовановић и Борис Кнежевић, те од октобра 2025. године Недељко Ћорић, функционер СНСД-а и бивши министар саобраћаја и веза РС.

На позиве ЦИН-а се нису одазвали.

У ИРБ-у Републике Српске постављена су још три вршиоца дужности извршног директора “до попуне радног мјеста путем јавног конкурса”. Иако су рјешења о именовању из 2023. и 2025. године, конкурс још увијек није расписан.

Из ИРБ-а тврде да их нису обавезни проводити јер као акционарско друштво у већинском власништву Републике Српске послују у складу са Законом о раду РС који не прописује обавезу спровођења јавног конкурса.

Ревизије пословања ИРБ-а су ријетке и скоро никада нису јавне, па је Банка често предмет расправе владајућег СНСД-а и опозиције због нетранспарентног пословања и управљања.

Расправе су подгријане чињеницом да је позитивне извјештаје о пословању за 2023. и 2024. годину радила бањалучка ревизорска кућа “Грант Тхорнтон”, коју је основао бивши премијер РС и бивши предсједник Кредитног одбора Скупштине акционара ИРБ-а Републике Српске Александар Џомбић.

Њему се суди за злоупотребу службеног положаја при додјели кредита ИРБ-а од 19,4 милиона КМ фирми “Енерголинија”. Окружни суд Бањалука га је ослободио оптужби, али се Врховни суд РС није сложио са том одлуком, па је наредио поновно суђење.

Због оваквих околности, представници опозиције у Народној скупштини РС сумњају у податке из извјештаја и критикују ИРБ, говорећи да “служи како би се народ пљачкао, а појединци блиски власти богатили”.

(ЦИН)