Трампови људи граде гасовод, а СНСД промијенио источни курс

Након што су у БиХ у рекордном року завршене све потребне процедуре, у Дубровнику је јуче пао потпис на споразум о изградњи Јужне интерконекције.

Кључни играч је америчка компанија коју воде људи блиски Доналду Трампу. Интересантно је да је овај пројекат експресно подржала и власт у Републике Српске, заборављајући ранија условљавања.

Након година застоја, уз замах из Америке, Јужна интерконекција “добила је крила”.

Сви нивои власти у БиХ показали су необичну ефикасност приликом одобравања пројекта, а у Дубровнику је потписан и споразум између БиХ и Хрватске.

Инвеститор у БиХ је америчка фирма ААФС, основана само дан након што је у Сарајеву најављено да ће градити интерконекцију.  Једини познати власници су Џозеф Флин и Џеси Бинал.

Бинал је заступао Трампа када је, након пораза на изборима 2020. године, покушавао оспорити резултате гласања. А Џозеф Флин је брат лобисте Милорада Додика, Мајкла Флина, бившег савјетника за националну безбједност у првом мандату Доналда Трампа.

Некадашња условљавања из РС да без Источне интерконекције, неће бити ни Јужне интерконекције, пала су у воду. Курс је промијењен. Сагласност иде по кратком поступку и без пропитивања.

“Очигледно да се слиједе упутства америчке амбасаде, да је руководство РС спремно да извшава налоге. То је вјероватно ствар политичког договора због укидања санкција фирмама и појединцима у РС”, сматра економиста Миленко Станић.

Под притиском који се правда инвестицијама, повећава се и шанса за кориштење државне имовине прије него што Парламентарна скупштина БиХ усвоји закон о државној имовини.

“Сигурно да прије него што се крене у пројекат потребно је ријешити то питање имовине. Видим да америчка администрација управо ради са властима у БиХ на том питању интензивно”, каже Станић.

У том смислу биће интересантно посматрати понашање представника РС. Треба подсјетити да је недавно шеф бх. дипломатије Елмедин Конаковић изразио оптимизам у погледу сарадње са како је рекао, “проамериканизованим” пријатељима из Бањалуке.

Циљ је диверзификација извора снабдијевања, чиме би се смањила зависност од руских енергената. Нови извори гаса морају се наћи прије првог јануара 2028. године за када је ЕУ најавила забрану увоза руског гаса. На питање, слиједи ли црни сценарио 2028. стручњак за енергетику ,Алмир Бечаревић каже:

“Гаса ће бити из Азербејџана, Грчке, Румуније, из правца Мађарске. Норвешки гас може доћи преко Мађарске до Србије, БиХ. Ми смо врло мали потрошач, тако да ја вјерујем да ће гаса бити, само питање је по којој цијени”.

С обзиром да је БиХ мали потрошач гаса, снабдјевање гасом је у нашем случају геополитичко питање - окрећемо ли се истоку или западу.

За то вријеме занемарију се обновљиви извори енергије којих БиХ има довољно, али је питање колико има одговорну политику да их искористи.

(БН) Фото: БН