БиХ ка ЕУ иде само на папиру, у реалности стоји у мјесту

Док европски званичници шаљу поруке подршке и охрабрења, домаћа политика показује потпуно другачију слику. Умјесто убрзаних реформи, свједочимо сталним блокадама, међусобним оптужбама и пребацивању одговорности. Закони који су кључни за напредак, попут оних који се тичу правосуђа и борбе против корупције, мјесецима стоје или се гурају на маргине.

Грађани не виде користи, политика и даље кочи процес

Босна и Херцеговина је добила оно што се годинама чекало – зелено свјетло за отварање преговора с Европском унијом. На папиру то изгледа као историјски искорак, али када се погледа стварно стање, јасно је да се земља и даље врти у круг.

Док европски званичници шаљу поруке подршке и охрабрења, домаћа политика показује потпуно другачију слику. Умјесто убрзаних реформи, свједочимо сталним блокадама, међусобним оптужбама и пребацивању одговорности. Закони који су кључни за напредак, попут оних који се тичу правосуђа и борбе против корупције, мјесецима стоје или се гурају на маргине.

На папиру – иде се напријед. У пракси – све стоји.

Највећи проблем није у томе што БиХ нема шансу за ЕУ, него што нема континуитет у раду. Сваки покушај реформе завршава политичким сукобом, а оно што би требало да буде државни интерес, претвара се у дневну политику. Европска унија јасно тражи функционалне институције, владавину права и стабилан систем, а управо ту БиХ највише шкрипи.

Грађани то најбоље осјећају. Плате стагнирају, цијене расту, а прича о Европи све више звучи као нешто далеко и апстрактно. Док политичари говоре о европском путу, обичан човјек и даље размишља како преживјети мјесец.

Реално гледано, БиХ има шансу – али вријеме пролази. Ако се кључни закони не усвоје и ако се не покаже озбиљна воља за промјенама, постоји ризик да “зелено свјетло” остане само симболичан гест без стварног напретка.

(Црна хроника) Фото: БН