Транспарентности и одговорност испразна флоскула политичара

• Готово половина институција у БиХ не одговара на захтјеве за приступ информацијама у законском року.

• Постојећи закони не обавезују институције на проактивно објављивање кључних информација, што отежава транспарентност.

• Судски пресуде се често игноришу, а правна заштита грађана је недовољна.

• Организације цивилног друштва траже измјене закона како би се унаприједио приступ информацијама и омогућила проактивна транспарентност.

• Без ових промјена, право на приступ информацијама остаје ограничено, а постоји ризик од злоупотреба јавних ресурса.

Готово половина институција у БиХ не одговара на захтјеве за приступ информацијама у законском року, док је тек 140 од 394 институције доставило податке на вријеме. Истовремено, постојећи закони Републике Српске и ФБиХ не обавезују институције да саме објављују кључне информације, нити обезбјеђују ефикасан надзор и правну заштиту грађана, што су значајни недостаци и због чега је Транспаренси интернешнел БиХ заједно са 27 организација цивилног друштва упутио иницијативе за измјене закона о слободи приступа информацијама на свим нивоима власти у БиХ.

Босна и Херцеговина 14.04.2026 | 11:02
Транспарентности и одговорност испразна флоскула политичара

Примјена постојећих закона показује да институције и даље ускраћују информације од јавног интереса, посебно оне које се односе на трошење јавних средстава. Скоро половина органа власти не одговара у законском року, док је тек трећина доставила тражене податке на вријеме, а у пракси се често злоупотребљавају правне празнине како би се избјегла транспарентност.

Поред занемаривања рокова, институције у Босни и Херцеговини занемарују и судске пресуде које им налажу достављање информација које грађани и организације цивилног друштва траже од њих. Тако је Суд БиХ окончао само три од осам управних спорова које је ТИ БиХ покренуо против јавниг органа које одбијају да доставе тражене информације док низак степен ефикасности правосуђа у пружању правне заштите у овој области оцртава податак да је ТИ БиХ на пресуде чекао и више од годину дана, упркос року од 60 дана за доношење судске одлуке, који је прописан законом.

Неефикасност судова, изостанак казни и немогућност санкционисања омогућиле су институцијама да  избјегавају примјену закона о слободи приступа информацијама док је грађанима ускраћена адекватна правна заштита. Ово најбоље илуструје примјер спора против Министарства саобраћаја и веза Републике Српске, које упорно <а стyле="цолор: #3598дб;" хреф="хттпс://ти-бих.орг/министарство-саобрацаја-и-веза-рс-наставља-игнорисати-судске-одлуке-упркос-цетвртој-пресуди-у-корист-ти-бих/" таргет="_бланк" рел="ноопенер">игнорише вишеструке судске пресуде те без санкција одбија да објави уговор о концесији за аутопут Бања Лука–Приједор, штитећи комерцијалне интересе кинеског инвеститора умјесто интереса грађана који остају ускраћени за финансијске аспекте овог важног инфраструктурног пројекта.

Осим проблема у примјени, у ентитетским законима изостаје обавеза такозване проактивне транспарентности , па тако институције нису дужне објављивати материјале за сједнице, буџете, нацрте закона и друге документе из области свог рада, због чега јавност остаје ускраћена за информације о процесима одлучивања али и начинима на који се троши јавни новац.

То је основни разлог због ког организације цивилног друштва предлажу увођење обавезе проактивне објаве нацрта закона, одлука и осталих материјала који садрже податке о трошењу јавних средстава и то у машински читљивом формату (Wорд и текстуални ПДФ), како би биле доступне особама с инвалидитетом које користе читаче екрана, што је и преузета међународна обавеза БиХ у складу са УН Конвенцијом.

Инцијативама се такође тражи увођење обавезе доношења формалних рјешења као одговора на захтјев за слободан приступ информавијама , те инспекцијског надзора над примјеном закона као и могућност изрицања казни у случају незаконитог ускраћивања информација. Ово је посебно важно у Републици Српској, гдје је пракса институција да на захтјеве одговарају обичним “дописом”, неријетко без потписа и печата, чиме се грађанима директно ускраћује право на жалбу и слични механизме правне заштите.

У Федерацији БиХ предлаже се усклађивање са законима о управном поступку, прецизирање правних лијекова и успостављање ефикасног надзора над примјеном закона уз захтјев да се информације обавезно достављају у машински читљивом и приступачном формату.

Са друге стране, нови Закон о слободи приступа информацијама на нивоу институција БиХ, усвојен као један од реформских закона на европском путу, <а стyле="цолор: #3598дб;" хреф="хттпс://ти-бих.орг/анализа-ти-бих-реформски-закони-усвојени-кроз-еу-интеграције-нису-дали-резултате-у-неким-областима-видљиви-негативни-ефекти/" таргет="_бланк" рел="ноопенер">није убрзао објављивање података од јавног интереса, те је у неким областима донио негативне ефекте. Постојећи другостепени механизам заштите права није довољно функционалан и независан, због чега ТИ БиХ предлаже скраћивање рокова за поступање Жалбеног вијећа са 60 на 45 дана у случајевима спровођења теста јавног интереса.

Све иницијативе имају заједнички циљ а то је прелазак са формалног на стварни приступ информацијама, кроз јасне обавезе институција, ефикасан надзор и доступност података у пракси. Без ових измјена, право на приступ информацијама остаје ограничено, а простор за злоупотребе јавних ресурса значајно повећан а јачање транспарентности и одговорности институција, што је и један од основних захтјева у процесу европских интеграција Босне и Херцеговине, само испразна флоскула политичких лидера.

(БН) Фото: БН

Коментари / 1

Оставите коментар
Name

Ма дај

14.04.2026 11:17

Одјавим се са Еона и они ме дузе за 87 км .Написем им да ми посаљу који мјесец и година јер имам уплатнице које сам слао.Одговор: да не могу откривати податке по новом закону који је ступио у БИХ о застити података и да це ме предати на суд и затезне камате на дуг .Мислим отимацина теска фуј е сад толико небитна ствар а дје сад податке који су много вазнији мос се ј... .. .какве стите податеке од кога од градјана нема смисла као за вријеме Стаљина и у фирмама потисују се такодје о застити права и информација ко прекрси иде на дисциплинску па мислим да то нема нигдје у свјету па нисмо ЦИА ,БИА,ФБИ,ДЕА,.Мисљење да се моцници играјy са свјетом и да це ово отицу у једну крајност без поврата јер моцници сједе и гледају али њихови изврсиоци када се заиграју неце их нико увјерити да је то игра и тако све оде у пропаст,јер то су махим неписмени људи паметни суте .

ОДГОВОРИТЕ