Нафтна криза се "прелива" на све: Шта нас чека?

Рат у Ирану ушао је у шесту недељу, а све већа несташица сирове нафте прети прерастањем у нешто много горе - несташицу готово свега.

Сукоб на Блиском истоку ограничио је проток нафте и природног гаса кроз Ормуски мореуз, чиме је глобално снабдевање смањено за отприлике петину. Овај поремећај није само проузроковао нагли раст цена горива, већ је смањио и залихе петрохемијских производа нужних за израду свакодневних предмета попут обуће, одеће и пластичних кеса, пише ЦНН.

Притисак се сада шири на све делове потрошачког тржишта, са растуц́им ценама материјала као што су пластика, гума и полиестер. Последице су најочигледније у Азији, која чини више од половине светске производње и у великој мери зависи од увоза нафте и других сировина.

У Јужној Кореји, где грађани панично купују кесе за смец́е, влада је позвала организаторе догађаја да смање употребу предмета за једнократну употребу на минимум. Тајван је успоставио телефонску линију за произвођаче којима понестаје пластике, док су произвођачи пиринча тамо рекли локалним медијима да би могли да подигну цене јер не могу да добију кесе за усисавање.

У Јапану је нафтна криза подстакла страх да пацијенти с хроничним затајењем бубрега неће моћи да примие терапију због несташице пластичних медицинских цевчица које се користе у хемодијализи. Истовремено, малезијски произвођачи рукавица упозоравају да несташица нуспроизвода нафте потребног за израду гуменог латекса угрожава глобално снабдевање медицинским рукавицама.

"Ово се веома, веома брзо прелива на све: пиво, тестенине, чипс, играчке, козметику", рекао је Ден Мартин, један од шефова пословне интелигенције у компанији Дезан Схира & Ассоциатес, која помаже међународним компанијама да се прошире у Азији.

То је зато што пластичне капе, гајбе, кесе за грицкалице и контејнери постају све теже доступни.

"Деривати нафте су такође потребни за производњу лепкова за обуц́у и намештај, индустријских мазива за машине и растварача за боје и средства за чишц́ење", додао је Мартин.

"Поремец́ај у снабдевању нафтом и бродовима се веома брзо прелива на петрохемијску индустрију и робу широке потрошње", истиче.

Поремец́аји на тржиштима робе и производњи врше притисак на глобалну инфлацију и оптерец́ују економски раст. Произвођачи плац́ају више за енергију и сировине, што утиче на профитне марже и почиње да повец́ава цене за потрошаче. Растуц́и трошкови горива ометају путовања и логистику, док ограничене залихе других сировина са Блиског истока, као што су ђубриво и хелијум, могу довести до виших цена хране и електронике.

"Суочавамо се са тако сложеним последицама у време када многе економије имају ограничен простор за апсорпцију шокова", саопштио је Међународни монетарни фонд у блогу у понедељак.

"Иако би рат могао да обликује глобалну економију на различите начине, сви путеви воде ка вишим ценама и споријем расту", додаје се.

Нема излаза

Земље су почеле да пуштају историјске количине нафте из стратешких резерви како би ублажиле последице рата. Али велики део ширег проблема са снабдевањем произилази из несташице сирове нафте, нуспроизвода од нафте и кључних сировина за синтетичке материјале, за које произвођачи имају знатно мање залиха и немају замене.

Неке петрохемијске компаније у Азији, која увози више од половине своје нафте са Блиског истока, последњих недеља су смањиле производњу или прогласиле вишу силу због ограничених сировина. Виша сила је правни термин који се односи на непредвиђене околности које спречавају компанију да испуни уговор.
Јужна Кореја је искористила укидање америчких санкција на одређене руске нафтне производе да купи своју прву пошиљку нафте од Москве од почетка рата у Украјини. Сеул је такође увео забрану извоза нафте како би сачувао домац́е залихе.

Мартин из компаније Дезан Схира & Ассоциатес, која сарађује са произвођачима у Вијетнаму, рекао је да несташица нафте доводи до вец́их трошкова улагања за клијенте, посебно оне који производе производе са строгим спецификацијама, као што су полупроводници, аутомобилски делови и медицинска и прехрамбена амбалажа.

"Заиста не можете много тога да урадите осим да смањите производњу и користите мање енергије", рекао је. "Све компаније се међусобно такмиче. Сви су у истој позицији".

Док се произвођачи утркују у набавци материјала, цене пластике и производа који је садрже расту. Према подацима ИЦИС-а, платформе за праћење тржишта роба, цене пластичних смола у Азији порасле су за чак 59% на рекордне нивое од краја фебруара, када су Сједињене Државе и Израел покренули прве ваздушне нападе на Иран.

Један од највец́их тајландских велетрговаца пластичном амбалажом саопштио је да је повец́ао цену провидних целофанских кеса, које се широко користе у ресторанима, на тезгама са храном и у службама доставе, за 10%. Индијски медији су известили да су цене флаширане воде такође порасле, а пластични чепови су учетворостручени од почетка рата. Званичник компаније Нонгшим, највец́ег произвођача инстант резанаца у Јужној Кореји, рекао је да њихов добављач пластичне амбалаже тренутно има залихе за око месец дана.

Шариен Гох, виши аналитичар петрохемикалија у ИЦИС-у, рекла је да би роба широке потрошње која се у великој мери ослања на пластичну амбалажу, попут козметике, могла бити још рањивија на несташицу него неки производи који садрже пластику.

"Произвођачи финалних производа могли би да потроше своје залихе, али временом би могле да понестану. Мислим да би ускоро могле да понестану", рекла је.

Поремец́аји се шире на Запад

С обзиром на то да је Азија први регион који је осетио последице кризе са горивом, нови проблеми са снабдевањем не слуте на добро за остатак света ако се нафта и други ресурси не могу производити или транспортовати са Блиског истока.

Поред тога што производи око 17% светске нафте и 30% пластичне смоле, Блиски исток такође снабдева 45% сумпора који се користи у ђубривима, 33% хелијума који се користи у производњи полупроводника, здравству и ваздухопловству, и 22% урее и амонијака који се користе у ђубривима, према подацима Морган Стенлија.
Амерички фармери вец́ плац́ају више за ђубриво, јер је цена увезене урее порасла за око трец́ину од почетка рата. У Индији, произвођачи кондома пријављују поремец́аје у производњи због несташице амбалаже и силиконског уља, за шта су потребне петрохемијске сировине, као и амонијак.

"Слично пандемији ковида, шок се одвија у фазама, не одједном - талас поремец́аја у ланцу снабдевања крец́е се ка западу", написали су аналитичари Ј.П. Моргана у белешци клијентима прошле недеље.

Азијске земље су се последњих недеља фокусирале на ублажавање скока цена нафте мерама као што су ослобађање резерви нафте, ограничавање цена горива и скрац́ивање радног времена ради уштеде енергије. Али ограничења у снабдевању постац́е озбиљнија у априлу, према Ј.П. Моргану, јер последње пошиљке сирове нафте отпремљене пре рата треба да стигну почетком месеца.

"Главни изазов више није цена, вец́ физичка несташица", рекли су аналитичари банке. "Азија више није у искључиво у фази предострожности."

Аналитичари су рекли да неки произвођачи робе широке потрошње одлажу куповину материјала у нади да ц́е цене пасти ако се реши сукоб на Блиском истоку.

Ц́иу Џун, 36-годишњи произвођач полиестера у источнокинеском граду Хајнинг, рекао је да је цена полиестерских гранула потребних за производњу тканине скочила за око 50% откако је затворен Ормуски мореуз.

То је повец́ање које његови купци у индустрији куц́ног текстила, одец́е и предива нису спремни да прихвате. Његова фабрика, са око десетак запослених, и даље ради, али само да би испунила постојец́е поруџбине. Он каже да је заузео став "сачекај и види" како би избегао преплац́ивање сировина за производњу залиха које нец́е моц́и да прода.

"Забринут сам. Цела индустрија се осец́а исто. Нико не зна како ц́е се рат одвијати", рекао је Ћиу.

Други покушавају да смање трошкове користец́и мање пластике у амбалажи. У Индонезији, где су се цене пластике удвостручиле у последњих месец дана, компаније смањују дебљину материјала за паковање, према подацима Индонежанске федерације за амбалажу. Неки чак разматрају употребу других материјала, као што су папир, стакло, алуминијум или рециклирана пластика. Међутим, федерација упозорава да би свака од ових опција представљала своје изазове у погледу издржљивости, усклађености са безбедносним прописима и времена потребног за прилагођавање производних линија и проналажење нових добављача, што би могло да траје од шест месеци до годину дана.

Прелазак на рециклирану пластику такође би могао бити скуп, рекао је Стивен Мур, оснивач МЛТ Аналyтицс, платформе за податке о трговини пластиком. Рекао је да је глобална понуда рециклиране пластике вец́ ограничена и да обично кошта пет до седам пута више од пластике добијене из фосилних горива.

"Чак и ако се ситуација у Ормуском мореузу сутра врати у нормалу, мислим да ц́е проц́и још најмање неколико месеци пре него што се појави било какав привид нормалности за азијски сектор пластике", рекао је он.

(Телеграф) Фото: АП