ЕУ на прекретници: Хоће ли БиХ остати изван проширења?

ЕУ се налази на прекретници када је у питању процес проширења, а БиХ је, као што смо недавно писали, у опасности да остане изван европских токова.

Како нам је недавно речено у разговору са званичником једне земље чланице ЕУ, како се буде приближавао тренутак постизања мировног споразума у рату између Русије и Украјине, међу самим чланицама доћи ће до велике напетости како наставити политику проширења, ако се вријеме у међувремену не искористи за дефинитивни договор о новој методологији.

Разлог за то је чињеница да Украјина од Америке тражи безбједносне гаранције, а од ЕУ гаранције да ће до 2027. постати чланица.

С обзиром на то да унутар ЕУ не постоји сагласност како одговорити на овај захтјев, разматрају се опције како се процес проширења може прилагодити новим геополитичким околностима.

Како сазнајемо, тренутно се разговори воде о томе може ли се процес приступања ЕУ подијелити на неколико степеница, од којих би свака пружила један дио европских бенефита без пуноправног чланства све док се не пређе задња степеница.

То се чини зато јер ЕУ не може постићи сагласност о брзом чланству за било коју земљу у процесу проширења, а поготово не за Украјину.

Дјелимично, о томе смо недавно писали, јер смо указали на говор Марте Кос, европске комесарке за проширење, о новој методологији која би одражавала тренутне промјене у геополитичком контексту.

У протеклих неколико седмица разговарали смо с неколико дипломата из земаља чланица ЕУ и с високим дипломатом ЕУ, а поруке које смо добили поклапају се кад је ријеч о методологији ЕУ и евентуалним промјенама, али се донекле разликују кад је у питању европски пут БиХ.

Наиме, дио наших саговорника сматра да БиХ ни у ком случају неће моћи остати по страни, чак и ако не буде било реформи, док већина саговорника сматра да без реформи БиХ једноставно не може напредовати ка ЕУ.

Иначе, ова врста дилема о степену реформи као услову за чланство видљива је и из јавних изјава европских званичника и званичника земаља чланица. Дио њих сматра да би Украјина требало да добије убрзани пут ка ЕУ, јер указују да је помоћ тој земљи питање националне безбједности Европе. Други дио је опрезнији и сматра да без спровођења реформи не може бити пречице ка чланству, док је трећи дио склон примању земаља западног Балкана, али је скептичнији према Украјини.

Оно о чему се тренутно много говори је да земље у процесу проширења улазе у дијелове европских институција у складу са спровођењем реформи. Речено нам је да би изузетак можда једино важио за Црну Гору, која је готово завршила све преговоре по тренутно важећој методологији и тражи да уђе у пуноправно чланство. Остале земље, с обзиром на то да још нису завршиле преговоре, вјероватно би морале прихватити евентуалну нову методологију, која би подразумијевала степенице о којима смо говорили.

Једина земља која би можда дјелимично могла бити изузета је Албанија, с обзиром на то да се и та земља налази у самом финишу преговарачког процеса, али један од наших саговорника нам је указао на проблем корупције који постоји, иако је, како признаје, направљен велики напредак.

Било како било, Брисел је забринут да недостатак реформи у БиХ може довести до тога да у ЕУ превладају гласови који не желе попустити никоме ко није спровео потребне реформе.

Због тога европски званичници незванично ових дана контактирају с новинарима, политичарима, привредницима, академицима и другим слојевима друштва како би указали на опасност да би се могло десити да се о БиХ више у Бриселу не разговара као о земљи која се креће ка чланству.

Међутим, политичари у БиХ за сада не показују забринутост, али, према ријечима једног европског званичника, постоји све већа забринутост привредника, па се можда из тог дијела бх. друштва појаве импулси који би БиХ могли покренути ка Европи.

(Независне) Фото: АП