Ово су реалне прогнозе раста за Западни Балкан

Према анализи Бечког института за међународне економске студије, Србија би могла да оствари привредни раст од око 2,8 одсто. Сличне пројекције важе и за Босну и Херцеговину, док би поједине економије региона, попут Северне Македоније и Албаније, могле забележити и нешто више стопе раста, пре свега због мање економске базе.

Европско и регионално тржиште остаје од кључног значаја за српску привреду. Србија је прошле године остварила суфицит у робној размјени са земљама региона од око три милијарде евра, што потврђује снажну економску повезаност Западног Балкана.

Велика очекивања полажу се и у сектор услуга, посебно информационих технологија, који последњих година бележе стабилан раст и јачање извозног потенцијала.

Ипак, изазови су бројни. Глобална успоравања, нецаринске баријере, као и ограничења транспорта робе ка Европска унија због правила „90 дана у 180“, додатно оптерећују пословање компанија. Политичка питања, укључујући односе Београда и Приштине, као и унутрашње прилике у Босни и Херцеговини, такође утичу на укупну економску климу.

Из Привредне коморе Србије очекују да би снажнији раст у земљама Западни Балкан могао уследити током 2027. и 2028. године, након опоравка европског тржишта и стабилизације спољног окружења.

(БН) Фото: БН