Шта у пракси значи стављање БиХ на листу Манивала?

У пракси, "сива листа" не значи да је Босни и Херцеговини забрањен приступ међународном новцу, већ да је сваки долар, евро или марка који уђу или изађу из земље под лупом.

​Ево како се то осјети у свакодневном животу и пословању:

​За обичне грађане: "Додатна питања у банци"

​Ако би се БиХ вратила на сиву листу, банке у ЕУ, САД-у и другим земљама третирале би сваку трансакцију из БиХ као "високоризичну".

​Кашњење уплата: 

Ако вам рођак шаље новац из иностранства или ви плаћате рату кредита/школарине вани, новац може бити "замрзнут" 7–15 дана док банке посредници не провјере да ли је све легално.

Доказивање поријекла: 

Чак и за мање износе, банка вас може тражити гомилу додатне документације (уговоре, фактуре, потврде о поријеклу имовине) јер се плаше казни регулатора.

Онлине плаћања: 

Сервиси попут ПаyПала, Паyонеера или Стрипе-а могу увести строже лимите или чешће блокирати рачуне корисника из БиХ под изговором "усклађивања са сигурносним политикама".

​За привреду: "Кочница за развој"

​Привредници су ти који највише трпе. Бити на сивој листи је као да фирма има лош кредитни рејтинг – нико не жели да послује с вама ако не мора.

Скупљи кредити: Када држава падне на сиву листу, пада и њен рејтинг. То значи да бх. банке добијају скупљи новац извана, па су и камате за домаће фирме и грађане веће.

Губитак партнера: Велике западне корпорације често имају интерну политику да не послују са фирмама из "сивих" земаља јер им је то превелик административни терет и ризик за репутацију.

​ИТ сектор и фрееланцери: Наши стручњаци који раде за стране клијенте могли би се суочити са одбијањем исплата од стране страних банака јер "земља поријекла трансфера није сигурна".

(БН/АЛ) Фото: БН