Влада плаћа дупло веће камате - хоће новац без услова

Влада Републике Српске, која је најавила да ће се на међународном тржишту задужити за око милијарду КМ, могла би то учинити под знатно повољнијим условима да не избјегава сарадњу са Међународним монетарним фондом.

Очекује се да ће се Влада задужити по каматним стопама које су постале уобичајене за њихова задужења, од 5,5 до 6 одсто, а у случају сарадње са ММФ-ом камата би била око 2,5 одсто.

– Неће они услове које поставља ММФ, иако су они већ дуго јако благи. Они хоће паре без услова, а нека враћа неко. На крају ће доћи до ММФ-а, мораће. Не може се причати о отцјепљењу и тражити паре на свјетском тржишту – каже економиста Светлана Ценић.

Из Министарства финансија Српске саопштено је да је током међународне финансијске конференције „Еуромонеy Цонференце“ у Бечу, од 12. до 14. јануара, остварена интензивна комуникација са представницима водећих међународних финансијских институција и инвестиционих банака.

– То што преко Беча планирају, ту ће вјероватно ове домаће банке нешто покуповати. Онај ко је инострани, заиста кредитор или купац или инвеститор, како год хоћете, он процјењује ризик. Ако оцијени да му је ризик висок, или тражи енормну камату, или каже „нека, хвала“. Свако држи до својих пара, само ми не – каже Ценићева.

Она сматра да би камата у случају задужења преко ММФ-а била „више него дупло мања“.

– Погледајте све остале станд-бy аранжмане и све Еxтендед Фунд Фацилитy, све је то много мања камата. Не можете поредити – објаснила је она.

“Послије избора ће се видјети колико пара нема”

На питање шта то условима ММФ-а толико не одговара власти, одговорила је да би се вјероватно тражиле неке реформе, да се не може овако инфлација стварати кроз повећање плата, да се ништа не ради на инвестицијама, да се мора одвојити шта је општа потрошња…

– Прошли пут, кад су преговарали, ММФ им је дао исте услове као и ЕУ, али нису ни то хтјели. Рекли су: „Ево, већ кад испуњавате за ЕУ, и ми ћемо дати исте“ – каже Светлана Ценић.

Додала је да су власти Српске то одбиле уз образложење да се ови процеси морају раздвојити.

– Вјероватно би ту било разноразних кресања, а њима то не одговара. Поготово у изборној години. Међутим, можете очекивати ММФ и преговоре послије избора. Онда ће се видјети колико пара нема – нагласила је Ценићева.

Економиста Миленко Станић објаснио је да сваки инвеститор јасно поставља услове под којима ће дати на располагање своја финансијска средства.

– Проблем је што ММФ има добар мониторинг, има разгранату мрежу на терену, они врше контролу утрошка средстава и посебно воде рачуна да се стварају услови да дужник не дође у ситуацију да не може вратити кредит – рекао је Станић.

Додао је да су захтјеви ММФ-а фискална дисциплина, уредност плаћања пореза и обавеза, уредност измирења свих буџетских давања, те смањење јавне потрошње.

– Ако ви та средства кредита улажете само у плате буџетских корисника и социјалну заштиту, онда нећете имати поврат тих финансијских средстава – нагласио је Станић.

Додао је да то очигледно Влади Републике Српске не одговара и да се често одгађа измирење обавеза.

“Институција која би нам итекако добро дошла”

– Видимо те бројне концесионе спорове, не уради се оно што је договорено и потписано у споразумима и онда настају много теже посљедице.

Ријеше проблем данас, а сутра створе још већи. То је тај приступ који не одобрава ММФ, због тога се заобилази та институција која би нам итекако добро дошла у овом тренутку – каже Станић.

Истакао је да је ММФ у јуну извршио добру анализу фискалног система БиХ, при чему су указали на озбиљне проблеме и у Федерацији БиХ и у Републици Српској, да је фискални дефицит у расту и да је неопходна фискална дисциплина, те да је потребно формирати одговарајуће резервне фондове у буџетима како би се могли покрити удари, као што су скокови цијена енергената.

– Сигурно је да то властима не одговара, нема простора ни средстава за буџетске резерве и због тога је лакше тражити изворе другим правцима него спроводити политике ММФ-а – додао је Станић.

(Српскаинфо) Фото: БН