Шеф Додиковог обезбјеђења гради 47 соларних електрана у Бијељини

Фирма „ПФ Греен Енергy Поwер“ чији је сувласник Мишо Партало, дугогодишњи шеф обезбјеђења бившег предсједника Српске Милорада Додика, на свом земљишту у бијељинском насељу Бродац на којем је недавно пронађено 138 килограма зелене биљне материје која својим изгледом асоцира на марихуану, гради 47 соларних електрана укупног капацитета од око 6.500 киловата, открива ЦАПИТАЛ.

Како сазнаје наш портал, градска управа Бијељина до сада је издала 39 грађевинских дозвола за соларне електране, а још осам захтјева стоји неријешено.

“Фирма ‘ПФ Греен Енергy Поwер’ чији заступник је Живан Филиповић поднијела је 47 захтјева за издавање грађевинских дозвола за соларне електране. Градска управа Бијељина издала је тој фирми 39 грађевинских дозвола, док осам захтјева још није ријешено зато што није достављена сва потребна документација“, каже за ЦАПИТАЛ саговорник из бијељинске градске управе.

Он додаје да ће и за тих осам соларних електрана на крају вјероватно бити издате грађевинске дозволе, јер ће, како каже, подносилац захтјева сигурно допунити документацију.

„Што се тиче градске управе, нема ништа спорно. Све дозволе су издате у складу са законом, а ради се о соларним електранама снаге од 90 до 145 киловата, чија је укупна снага око 6.500 киловата“, каже наш саговорник.

Соларне електране – бизнис владајуће касте

Он додаје да на локацији у мјесту Горњи Бродац нема никаквих активности на изградњи соларних електрана, истичући да је то сигуран знак да је фирма ‘ПФ Греен Енергy Поwер’ која је регистрована половином прошле године формирана са циљем да прибави све неопходне дозволе, а да потом прода бизнис неком другом инвеститору.

„Посао са соларним електранама је у посљедње вријеме главни бизнис бројних људи блиских власти. Посао иде тако што прво пронађу погодну локацију у близини далековода који је капацитиран да прими додатну електричну енергију. Потом региструју фирму, обично у тој локалној заједници и крећу у куповину земљишта на локацији коју су пикирали. Упоредо са куповином земљишта, „гањају“ локацијске и УТ услове и у коначници грађевинске дозволе. Када испослују грађевинске дозволе, тада у причу улази озбиљнији инвеститор који има средства за изградњу соларних електрана“, објашњава наш саговорник.

Према његовим ријечима, цијена по којој продају бизнис, односно фирму зависи од капацитета соларне електране, али обично се креће око сто евра по киловату инсталисане снаге.

„То значи да ‘ПФ греен енергy поwер’ када заврши још осам преосталих грађевинских дозвола за 47 соларних електрана укупне снаге 6.500 киловата од инвеститора може да добије 650.000 евра. Међутим, ако обезбиједе прелиминарно право на подстицај, односно загарантовану откупну цијену, онда цијена солара са сто евра скаче на 130 до чак 150 евра по киловату“, објашњава наш саговорник.

За фирму могу добити више од милион евра

Он истиче да ће та фирма с обзиром на дугогодишњу блискост њеног сувласника са Додиком вјероватно обезбиједи прелиминарно право на подстицај, односно загарантовану цијену откупа.

„Ако то успије, онда би за фирму могао да добије више од милион евра“, објашњава наш саговорник, додајући да је у цијели описани посао могло бити уложено максимално 30 одсто од тог износа, али вјероватно ни толико.

Он додаје да је посебна прича то што тренутна загарантована откупна цијена на период од 15 година износи 108 евра по мегават сату, док се тренутна берзанска цијена струје креће између 40 и 80 евра.

„То најбоље показује зашто су људи блиски власти ушли у електроенергетски сектор“, закључује наш саговорник.

Он објашњава да је у БиХ годинама уназад позната пракса да инвеститори раздвајају велике соларне електране на мање пројекте.

„Већи капацитети захтијевају добијање концесије и сложеније процедуре за прикључење на мрежу. Зато инвеститори, што је и сада случај, разбијају пројекте на више малих електрана снаге до 150 киловата, а додатне бенефите стичу тиме што су за те мале електране предвиђени подстицаји кроз систем гарантованих откупних цијена“, објашњава он.

Пронађено 138,7 килограма зелене биљне материје која својим изгледом асоцира на марихуану

Подсјећамо, фирма „ПФ греен енергy поwер“ у јавност је доспјела половином ове седмице када су медији објавили службену забиљешку МУП-а РС у којој се наводи да је полиција током претреса у мјесту Горњи Бродац на парцели у власништву фирме ‘ПФ греен енергy поwер’ пронашла двије вреће са 138,7 килограма зелене биљне материје која својим изгледом асоцира на марихуану, откривајући при том да је поменута фирма у сувласништву дугогодишњег шефа Додиковог обезбјеђења Мише Партала.

Након полицијске акције, Симо Лакетић из Горњег Бродца дао је изјаву да је пронађена зелена биљна материја која својим изгледом асоцира на марихуану у његовом власништву.

Иако се у службеној забиљешци полиције наводи да је дежурни тужилац наложио да се Лакетић испита у својству осумњиченог, као и да се тужилаштву достави извјештај о почињеном кривичном дјелу „неовлашћена производња и промет опојних дрога“, бијељинско тужилаштво је два дана након полицијске акције саопштило да у овом случају није достављен извјештај о почињеном кривичном дјелу, нити неко лице тренутно има статус осумњиченог.

Фото: Герила

Лакетић признао да је зелене биљне материје која својим изгледом асоцира на марихуану његова

Оно што је интересантно у цијелом случају је чињеница да је Симо Лакетић који је признао да је пронађена конопља у његовом власништву у жижу јавности доспио у априлу 2021. године када је најавио да ће на свом имању у селу Бродац на површини од 1,8 хектара засијати индустријску конопљу.

Он је тада рекао да ће ову биљку засијати ради прераде у грађевинске и здравствене сврхе.

„На првом мјесту у цијелој овој причи је здравствени моменат. Љековитост ове биљке годинама је позната и призната у фармацеутској индустрији. Проучавајући значај индустријске конопље, сазнао сам да се од њене стабљике може производити пелет који је пуно калоричнији од оног који се производи од дрвета.

Некада је у Дворовима код Бијељине постојала кудељара која је откупљивала конопљу. Наравно, злоупотребе су и у овом случају могуће, али због тога се инсистира на великој контроли и максималној одговорности оних који се упуштају у овај посао“, рекао је Лакетић.

(Цапитал) Фото: БН