Празна каса у РС: Пољопривредници чекају новац

Док сјетва куца на врата, пољопривредници гледају у празне новчанике

​Исти сценарио понавља се сваке године – док прољећни радови куцају на врата, пољопривредници у Републици Српској суочавају се са старим дуговима и неизвјесношћу. Влада им у овом тренутку дугује вртоглавих 111 милиона марака на име прошлогодишњих подстицаја, остављајући домаћине да се сналазе како знају и умију.

​Да стока не може да чека да се надлежни смилују, најбоље показује примјер Жикице Стевановића из Црњелова. Овај млади пољопривредник, који у штали има 40 грла, приморан је да опстанак фарме финансира новим задужењима.

​"Мени сваки мјесец треба 10.000 КМ само за трошкове које краве 'поједу'. Подстицаји су нам требали још јуче, а не сутра. За старт сјетве ми треба око 25.000 марака, а како немам сву механизацију, сналазим се на кредите, на почек и на све начине", каже Стевановић.

​Заробљени милиони и паркирана механизација

​У рачуници породице Стевановић огледа се судбина свих у ланцу производње, од ратара до мљекара. Од прошлогодишњег аграрног буџета, који је износио 174 милиона марака, исплаћена је тек трећина средстава.

​Статистика је неумољива: највише се дугује за основне потребе – десет милиона за регресирано гориво и преко осам милиона марака за премије за музна грла. Док механизација вриједна 15 милиона марака стоји паркирана јер обећана подршка касни, произвођачи с правом питају гдје је њихов новац.

​Предсједник Владе Саво Минић признаје да су рокови исплате пробијени, али нуди ново обећање.

"Информација о дуговањима је тачна. Пољопривредним произвођачима могу поручити да ће у марту бити исплаћене све обавезе по свим основама", тврди Минић.

​Политика "нерада" и економска неизвјесност

​Ипак, за многе је март предалеко. Начелник општине Шамац, Ђорђе Милићевић, сматра да је ово само наставак "политике нерада" и прикривање реалног стања крилатицом о изласцима на терен.

​"Дуговања постоје у бројним секторима. На терену се виде проблеми на све стране, али нема озбиљног плана. Финансијски проблеми са којима се суочава Влада тек ће у другој половини године доживјети своју ескалацију", упозорава Милићевић.

​Са њим се слаже и економиста Зоран Павловић, који истиче да је несхватљиво да Министарство финансија држи блокирана средства за најрањивију категорију.

​"Дугови од 110 милиона марака су стравично велики за сваког појединачног пољопривредника. То је као да рачунате на новац за сјеме и ђубриво, а њега нема – тада не можете одржати производњу. Пољопривреда мора бити приоритет јер она обезбјеђује исхрану становништва", наглашава Павловић.

​Спас или дефинитиван крај?

​Однос власти према селу најбоље осликава прошлогодишњи ребаланс буџета, којим су средства за аграр срезана за више од шест милиона марака. Док се чека на мартовску исплату, земља не чека.

​Хоће ли обећани милиони стићи на вријеме или ће пуста обећања испразнити и посљедњу домаћу шталу, знаће се већ са првим браздама.

За многе пољопривреднике у Семберији и широм Српске, ово ће бити или спас у задњи час или дефинитиван крај производње.

(БН) Фото: БН