Тровање оловом у Варешу поприма размјере катастрофе

Масовно тровање становништва оловом у општини Вареш прераста у једну од најозбиљнијих здравствених криза забиљежених у Босни и Херцеговини.

Нови налази тестирања на присутност олова у крви, објављени током ове седмице за више од 100 становника Вареша, потврђују да је тровање овим тешким металом далеко већег обима него што се у почетку могло претпоставити.

Овога пута присуство олова у крви утврђено је не само код станобника у непосредној близини депоније рудника компаније ДПМ Метали, у насељима Пржићи и Даштанско, него и код грађана који живе у самом центру Вареша.

Најновија тестирања показују да су код неколицине забиљежене изразито високе концентрације изнад референтне вриједности, које захтијевају посебну медицинску пажњу.

„Присуство олова у крви представља изузетно комплексан здравствени проблем, јер у људском организму не постоји физиолошка потреба за оловом. Савремена медицина заступа став да не постоји ‘сигурна’ доза олова у организму”, истичу стручњаци из Института за здравље и безбједност хране Зеница.

Подсјећамо да су претходна испитивања, проведена у децембру прошле године, показала да је код свих 44 тестиране особе, различитих старосних група, забиљежено присуство олова у крви, а код њих 17 изнад граничне вриједности.

У међувремену је, у приватном аранжману, тестирано још девет особа, а њихови налази само су потврдили алармантне показатеље. Посебно забрињава чињеница да је олово пронађено и у налазима петоро дјеце млађе од шест година.

У интервјуу за локални радио, вршилац дужности начелника Вареша Малик Ризвановић изјавио је да ће му здравље грађана бити приоритет, уколико освоји мандат начелника на предстојећим ванредним изборима. Међутим, додатну забринутост изазива информација да је непосредно прије објаве нових резултата о тровању оловом компанија ДПМ Метали упутила захтјев Влади Зеничко-добојског кантона за повећање концесионе накнаде.

„У петак је испред ДПМ Метали званично упућена иницијатива Министарству привреде Зеничко-добојског кантона и у наредним мјесецима доћи ће до повећања концесије. Оно што сам успио договорити с компанијом јесте да, након потписивања новог уговора, концесиона накнада буде исплаћена ретроактивно од 1. јануара 2026. године”, изјавио је за локални радио в. д. начелника Ризвановић.

Чињеница да сама рударска компанија тражи од домаћих власти повећање концесије коју мора плаћати дјелује доиста невјероватно и отвара озбиљна питања о томе ко заправо доноси одлуке и управља минералним ресурсима у Зеничко-добојском кантону.

„Ако се ради о покушају компаније да овим потезом купи социјални мир, јасно поручујемо да здравље грађана нема цијену и да је крајње непримјерено разговарати о концесионим накнадама у тренутку када су животи људи у Варешу озбиљно угрожени“, истичу становници Пржића и Даштанског.

У оваквим околностима вриједи подсјетити и на одредбе Закона о рударству Федерације Босне и Херцеговине. Према том закону, надлежно федерално министарство дужно је укинути дозволу за експлоатацију минералних сировина уколико се рударским радовима угрожавају живот и здравље запосленика и других грађана, а друге законом прописане мјере нису довољне да се такво угрожавање спријечи.

Власти Зеничко-добојског кантона и Федерације БиХ још увијек немају јасан одговор на ситуацију у Варешу. Иако су се већ одавно стекли сви услови, ванредно стање још увијек није проглашено.

Такође, није познато је ли Тужилаштво Зеничко-добојског кантона уопште покренуло истрагу о тровању.

Напротив, упркос снажном противљењу мјесних заједница и организација цивилног друштва, надлежне кантоналне власти настављају подржавати нове, потенцијално опасне рударске пројекте у Варешу, укључујући и планирано рударење хрома у сливу ријеке Криваје.

(БН) Фото: Удружење грађана