АП о еколошкој катастрофи: Дрина затрпана смећем

Дејан Фуртула је уздахнуо с очајањем док је посматрао грађевинске машине које даноноћно раде на уклањању тона смећа које запушава реку Дрину у близини његовог родног Вишеграда, у источној Босни.

Овај еколошки активиста фрустриран је јер проблемна Дрини није нов, пише АП.

Сваке зиме, ђубре које набујале реке носе широм региона гомила се низводно и на крају се нагомилава код баријера које је поставила хидроелектрана у Вишеграду.

„Ово је јасан пример недостатка политичке воље и неактивности свих надлежних институција“, рекао је Фуртула, који води еколошку организацију Еко центар.

Додао је:

„Састају се из године у годину и дају обећања, али као што видимо, ове сцене се стално понављају.“

Призор подсећа на сцене из филмова о еколошким катастрофама - смарагднозелена површина реке прекривена је дебелим слојем пластичних флаша, комада дрвета или намештаја, зарђалих буради, кућних апарата, па чак и угинулих животиња.

Фуртула каже да се ту налази и медицински отпад.

„Ово је еколошка катастрофа. Дрина је богата рибом и можете замислити какви се токсини овде ослобађају, практично има свега, ово је велика катастрофа", казао је Фуртула.

Отпад долази са илегалних депонија узводно у Босни, али и из суседне Србије и Црне Горе.

Бројне мање притоке широм региона уливају се у Дрину, носећи са собом свој део смећа.

Током лета, реке су омиљене међу љубитељима рафтинга и природе. Проблем са отпадом кулминира током зимских месеци, када набујале реке односе илегалне депоније са својих обала.

Званичници три земље обећали су да ће заједно радити на решавању проблема.

Један такав састанак министара заштите животне средине Босне, Србије и Црне Горе одржан је на лицу места још 2019. године, али се годинама касније чини да решење није на видику.

Ситуација показује како регион, деценијама након разарајућих ратова 1990-их у бившој Југославији, заостаје за остатком Европе и економски и у погледу заштите животне средине.

Поред загађења река, многе земље Западног Балкана суочавају се и са другим еколошким проблемима.

Један од најургентнијих је изузетно висок ниво загађења ваздуха који погађа бројне градове у региону.

Босна, Србија и Црна Гора теже чланству у Европској унији. Унапређење заштите животне средине један је од кључних услова за приступање овом блоку од 27 држава.

Када се извуче из реке, смеће завршава на локалној депонији, где споро гори и ослобађа токсичне честице у ваздух, што је Фуртула описао као „зачарани круг“ загађења његовог града.

(АП) Фото: Тањуг/АП