Др Милан Благојевић: Позадина једног путовања у Израел

Док се пажња овдашње јавности у вези са посјетом Милорада Додика Израелу усмјерава од стране режимских медија на наводно учвршћивање веза између Републике Српске и те државе, испод радара тог наратива промиче могућа стварна позадина тог Додиковог путовања, која је њему од највеће важности.

Др Милан Благојевић 

Да би се она разумјела треба поновити како је Држава Израел једна од најмоћнијих држава свијета, која ту моћ, између осталог, има због огромног утицаја који у свијету имају бројни и разноврсни моћни јеврејски лобији. Нема институције у свијету гдје ти лобији не би могли (по)стићи да утичу, па тако од тога није имун ни Европски суд за људска права у Стразбуру.

С тим у вези треба имати у виду како је Додикова посјета Израелу услиједила убрзо након што је он том суду поднио апликацију против пресуде Суда БиХ и одлуке Уставног суда БиХ о потврђивању те пресуде Суда БиХ, којом је осуђен за непоштивање одлука високог представника за БиХ.

Пракса је Европског суда за људска права да се апликације каква је и Додикова узимају у рад послије дужег времена, које може трајати годину и више, али се од те праксе може и одступити, нарочито ако то излобира неко моћан.

Такав моћник може да излобира не само прекоредно узимање у рад Додиковог случаја, науштрб других случајева и апликација који су знатно прије Додикове запримљени у том суду, већ тај моћник може да излобира и садржај одлуке, то јест да исти суд донесе одлуку која ће у овом случају одговарати Додику.

Ту позадину Додикове посјете Израелу никако не треба искључивати.

Међутим, извјесно је да у том случају Европски суд за људска права Додикову апликацију неће усвојити рекавши да то чини зато што Кристијан Шмит није високи представник јер није именован релевантном Резолуцијом Савјета безбједности УН, како прописује Анекс X Дејтонског споразума, нити зато што, и да је именован на тај начин, он нема право да намеће законе у БиХ.

Такву одлуку, која би била једино правно утемељена и представљала би побједу не само Додика него свих нас у БиХ, Европски суд неће донијети, јер је већ два пута до сада одбијао да одлучи да ОХР и високи представници немају право да владају Босном и Херцеговином и да јој своју вољу намећу као закон.

Први пут је Европски суд одбио да то учини у октобру 2007. године када је у предмету Душан Берић и други против БиХ одбацио апликације уз образложење (тачка 27) да је наводно Савјет безбједности УН имао право да уведе међународну цивилну управу у БиХ, иако је то неистина јер то забрањује члан 78. Повеље УН који је намјерно испустио Европски суд у свом образложењу. 

И онда је, поставивши ствари на такав правно неоснован начин, Европски суд у истој одлуци закључио да је Савјет безбједности УН уводећи међународну цивилну управу у БиХ наводно имао право да имплементацију те мјере повјери државама чланицама Савјета за имплементацију мира у БиХ, што значи да тај савјет наводно има право да именује високог представника и да га овласти да влада у БиХ и доноси законе. 

Такву одлуку Европски суд за људска права је нажалост поновио и 2008. године у предмету Драган Калинић и Милорад Билбија против БиХ, у којој се као разлог за њено доношење позвао на своју ранију одлуку из 2007. године у предмету Душан Берић и други против БиХ.

Зато, дакле, ни сада у предмету по апликацији Милорада Додика не треба очекивати да ће је Европски суд усвојити уз образложење да Кристијан Шмит није високи представник нити да он и ОХР немају право да намећу законе у БиХ.

Али, лоби може излобирати да Европски суд нађе нешто чега нема, наводну повреду процесних права Додика, иако ње није било ни у поступку пред Судом БиХ нити пред Уставним судом БиХ.

И то ће Додику бити довољно да то прикаже као наводну побједу, иако је суштина сасвим супротна од тога.

Наиме, таквом одлуком Европски суд ће, иако је то противправно, само додатно легитимисати Кристијана Шмита као наводног високог представника и да је он наводно, као дио међународне цивилне управе, могао да намеће да је кривично дјело ако се не поштује воља ОХР-а, тако да ће све то бити потпуни тријумф Шмита и охаеризма.

А нама ће остати дупло голо у виду испразне Додикове приче да је он ето по излобираној убрзаној процедури побиједио Шмита.

То ће бити наш колективни пораз, а успјех само за Додика, којем и не треба више од тога, јер ће му и та излобирана процедура и наводна повреда процесних права бити довољна да настави своју аутократску владавину Републиком Српском.

Др Милан Благојевић: