Благојевић: Држава огрезла у безакоњу

У петак 23.1.2026. године из Уставног суда БиХ саопштено је како је тај суд донио одлуку, број У-29/25, којом је утврдио да одлука Народне скупштине Републике Српске од 2.9.2025. године, о избору тзв. владе Саве Минића, није била у складу са Уставом БиХ, и то све вријеме од 2.9.2025. године, када је донијета, па до 18.1.2026. године. 

Само три дана након тога, Мирсад Ћеман, предсједник Уставног суда БиХ, дао је интервју једном овдашњем медију који му је, између осталога, поставио и ово питање:

"Које су онда конкретне правне посљедице ове одлуке за период од септембра до јануара?"

На ово питање Ћеман је између осталог дао следећи одговор:

"Правне посљедице ове одлуке су да у времену од 2. септембра 2025. до 18. јануара 2026. Влада није била уставна и ништа друго."

Кључни дио овог одговора, који доказује колико је овдашња држава огрезла у безакоњу, јесу ријечи "и ништа друго" на крају претходног цитата.

Међутим, када суд, како признаје и његов предсједник, одлучи да влада није уставна и да то она, по истој судској одлуци, није била у тачно одређеном временском раздобљу (од 2.9.2025. до 18.1.2026. године), онда се правне посљедице такве судске одлуке не било којег суда, већ уставног суда државе, никако не могу свести само на то "и ништа друго", већ таква судска одлука, у држави која није огрезла у безакоњу, нужно има за уставноправну посљедицу да су неуставне и све одлуке које је та неуставна влада донијела у наведеном периоду.

Све и да то не напише суд у својој одлуци, таква посљедица неминовно произлази из одлуке којом уставни суд одлучи да се ради о неуставној влади.

А управо то пише у одлуци Уставног суда БиХ, број У-29/25 од 22.1.2026. године, због чега је предсједник тог суда и изјавио да су правне посљедице те одлуке у томе да у времену од 2.9.2025. до 18.1.2026. године влада није била уставна.

Ако је тако, а јесте, онда не може бити да је влада неуставна, а да и даље остају акти које је донијела у периоду у којем је била неуставна.

Умјесто тога, у државама са владавином права, које нису огрезле у безакоњу као што је наша, проглашење владе неуставном нужно има за правну посљедицу и да су неуставни сви њени акти.

Напросто мора тако, јер би у супротном то значило да уставни суд прогласи владу неуставном, а онда каже да није неуставна нека уредба, одлука или други акт који је донијела та неуставна влада. 

Такво нешто је недопустиво, будући да из неуставног не може настати ништа што би било уставно.

То је правни и не само правни аксиом, сама по себи очигледна истина, коју је извитоперио не само предсједник Уставног суда БиХ својом тврдњом "и ништа више", већ тај аксиом извитоперује и вријеђа здраву памет и Уставни суд БиХ када у својој одлуци број У-29/25 каже (тачка 69. образложења) да се њоме:

"не прејудицира питање уставности аката које је донијела Влада Републике Српске у периоду важења оспорених одлука уколико такво питање евентуално буде покренуто пред Уставним судом".

Очигледно је да је у овом дијелу Уставни суд БиХ донио политичку одлуку, супротну Уставу БиХ.

То је само додатни доказ који објашњава зашто је Уставни суд БиХ отезао са доношењем ове одлуке.

Тиме је с једне стране куповано вријеме режиму у Републици Српској којем је омогућено да прије одлуке Уставног суда БиХ прву неуставну владу Саве Минића замијени другом, такође неуставном владом, па тек када је тај посао одрађен тада Уставни суд БиХ проглашава ону прву тзв. владу неуставном, али не и акте такве владе.

Нема шта, огрезли смо у безакоњу које ће, да трагедија буде потпуна, постати правило понашања.

Оно ће као такво бити записано и у уџбеницима из којих ће онда учити студенти права и прихватати га те ће га, тако индоктринисани, и они примјењивати у својој пракси када данас-сутра постану судије.

Тако се, дакле, неправо најприје претвара у право, а затим се тако створено зло преноси с генерације на генерацију.

Др Милан Благојевић