Директне стране инвестиције смањене за 350 милиона КМ

- Директне стране инвестиције су током девет мјесеци прошле године износиле 1,050 милијарди КМ, што је за скоро 350 милиона КМ мање него у истом периоду претходне године, стоји у подацима Централне банке БиХ.

Иначе, током девет мјесеци прошле године директне стране инвестиције су износиле 1,393 милијарди КМ.

Како пише у подацима Централне банке БиХ, у три квартала прошле године највише инвестиција је било из Њемачке, у износу од 264,6 милиона КМ.

Слиједе инвестиције из Хрватске, из које их је било 223,4 милиона КМ, па Словеније 154,5 милиона КМ.

Директне стране инвестиције из Србије су у току девет мјесеци прошле године износиле 137,9 милиона КМ, а из Аустрије 103 милиона КМ.

Из Италије су ДСИ износиле 37,8 милиона КМ, Мађарске 42,2 милиона КМ, Турске 36,8 милиона КМ, Кипра 23,5 милиона КМ, Уједињених Арапских Емирата 19,2 милиона КМ, Луксембурга 18,6 милиона КМ, а Црне Горе 15,1 милион КМ.

Подсјећамо, прилив директних страних инвестиција у Босну и Херцеговину у 2024. години износио је 1,76 милијарди КМ.

"Токови директних инвестиција у 2024. години су за 301,2 милиона КМ мањи него у 2023. години, када су износили 2,06 милијарди КМ. У погледу географског распореда, највише прилива инвестиција током 2024. године је из Хрватске (391,1 милион КМ), затим из Њемачке (255,3 милиона КМ), те из Словеније (247,1 милион КМ). Посматрано по дјелатностима, највише инвестиција, у износу од 503,8 милиона КМ, реализовано је у области финансијских услужних дјелатности, затим у области трговине на мало у износу од 219,8 милиона КМ, те у области трговине на велико 205,1 милион КМ", саопштено је раније из Централне банке БиХ.

Предраг Млинаревић, професор на Економском факултету у Источном Сарајеву, рекао је раније за "Независне новине" да тренд смањења страних директних инвестиција није само карактеристичан за БиХ, већ за све земље регије.

"Разлоге за њихово смањење налазимо у економској стагнацији или паду економске активности у кључним земљама ЕУ које су доминантни носиоци ДСИ у земљама западног Балкана. Други разлог лежи у проналаску алтернативних дестинација изван европског континента које су постале конкурентније у погледу трошкова производње. Треба нагласити да БиХ, за разлику од Србије, није у претходном периоду привлачила значајнији износ ДСИ, па ће се ово смањење мање рефлектовати на динамику привредног раста", истакао је Млинаревић.

Додао је да у контексту политике према ДСИ за нас је важно да она буде усклађена са жељеном структурном трансформацијом.

"Другим ријечима, потребно је стимулисати долазак ДСИ вишег нивоа додане вриједности које би омогућиле одрживо запошљавање уз веће зараде и унапређење конкурентности наше економије. У том смислу је потребно улагати у образовање како би расположивост високообразоване радне снаге омогућила долазак инвестиција већег технолошког нивоа", нагласио је Млинаревић.

(<стронг>Независне)