Налазимо се у зачараном кругу расту плате, али и трошкови живота

БиХ је у прошлој години званично била земља са највећим растом плата у свијету. Да ли то значи да смо међу најбогатијим земљама свијета или је поново у питању нека ,,статистичка заврзлама’’?

Запослени у БиХ прошле године имали су раст плата за нешто висе од 16%. Истовремено у земљама Европске уније тај раст је у просјеку дупло мањи, око 8%, док је рецимо у Сједнињеним Америчким Државама 5% а раднцима у Великој Британији плата је повећана само 4%.

Да ли смо ми сада богатији од њих или је ово само потрвда изреке да је статистика тачан збир нетачних података?

Економски аналитичар Светлана Ценић каже да нама висе одговара она друга дефиниција статистике која каже:

"Статистика је као бикини. Открива неважне а покрива важне ствари".

Она даље наводи да оно што је статистика о повећању плата у БиХ покрила популистички моменат.

"Повећали су минималац, да би показали како су наводно добри, али су оставили исте намете на плате па сада они имају више пара у буџетима јер је повећана основица за опорезивање плата’’, појашњава Ценић о додаје да је то повећање плата појела инфлација.

Професор Економског факултета Универзитета Источно Сарајево Предраг Млинаревић каже да иако процентуално имамо највећи раст плата у питању је феномена који се у економији назива ефекат ниске базе.

"То у суштини значи да ако вам је база, односно најнижа плата, ниска као у БиХ пораст од рецимо тих фамозних 16% на хиљаду марака значи 160 марака, док рецимо раст европске плате од 8% раднику са најнижмом платом од 2 хиљаде евра, односно 4 хиљаде марака доноси 320 марака.

Професор Млинаревић истиче да постоје други индикатори којима се може мјерити стварни напредак у земљи који утуче на квалитет живота.

"У питању је реални индивидуални ниво потрошње који, нажалост показује, да појединац у БиХ троши тек 40% у односу на поједница у Европској унији. При том се то односи на просјек Европске уније, дакле свих 27 земаља, а не само оних најразвијенијих. Други параметер, стандард куповне моћи, он је још поразнији јер смо достигли тек 36% европског просјека’’, тврди Млинаревић.

Да плате у реалном смислу у БиХ нису знатно расле сматра и економски аналитичар Адмир Чавалић и додаје да је раст плате резултат одлука ентитетских влада које нису засноване на економским показатељима.

,,То су популистиче мјере без реалног екномског утемељења’’, каже Чавалић.    

Економисти се слажу да је и даље неопходно повећање плата у БиХ, али та повећања требају да прате и економске мјере усмјерене ка стабилизацији тржишта, повећању домаће производње, смањењу инфлације и слично. Како тврде, овако се, налазимо у зачараном кругу, расту плате али расту и трошкови.   

(БН)