Хрватски хотелијери "краду" раднике из БиХ, плате далеко веће

Док хрватски хотелијери за предстојећу љетну сезону нуде плате и веће од 2.000 евра, уз обезбијеђен смјештај и оброке, те на тај начин масовно привлаче раднике из БиХ, у домаћем угоститељству расте страх од одлива радне снаге.

Упркос развоју туризма и отварању нових објеката, угоститељи упозоравају да без системске подршке не могу парирати регионалној конкуренцији те наглашавају да би могли остати без сваког трећег радника.

Интензивна потрага хрватских хотелијера за десетинама хиљада радника, међу којима су најбројнији из БиХ и Србије, почела је још крајем прошле године. Тај тренд додатно је појачао одлив радне снаге из домаћег угоститељства уочи љетне туристичке сезоне. 

Предсједник Удружења послодаваца угоститељства и туризма Републике Српске "Хорека" Далибор Шајић истакао је да угоститељство и туризам у БиХ биљеже константан раст, што потврђује и чињеница да се готово свакодневно отварају нови хотели, ресторани и локали.

"БиХ постаје све пожељнија туристичка дестинација, не само због љубазности и природних љепота, већ и због повољнијих цијена. И даље смо најјефтинији у региону, али туризам се код нас и даље третира као секундарна или чак терцијарна дјелатност, иако од сваког туристе корист има цијела привреда", рекао је Шајић.

Према његовим ријечима, домаћи угоститељи не могу парирати платама које нуде послодавци у Хрватској, гдје су примања и до два или три пута већа.

"Не можемо се борити против плата од 2.000 па и 2.500 евра у земљи која је и неколико пута скупља од БиХ. Раднике нам отворено врбују, организују семинаре и представљају услове рада. Људи, с друге стране, одлазе јер не могу да отплаћују кредите и најчешће су то млади од 18 до 40 година", нагласио је Шајић.

Он упозорава на то да ће Српска у јеку љетне сезоне остати без сваког трећег или четвртог радника у угоститељству, што ће се неминовно одразити на квалитет услуге и мање приходе од ПДВ-а.

"Ово није проблем који могу ријешити појединачни угоститељи. Потребан је системски одговор, посебно када је ријеч о платама, доприносима и увозу радне снаге, јер је процедура и даље веома компликована", рекао је Шајић, додајући да у Српској формално има око 20.000 угоститељских радника, али да многи раде под другим дјелатностима.

Донедавни министар трговине и туризма Републике Српске Денис Шулић подсјетио је да је ресорно министарство, заједно са Олимпијским центром "Јахорина" и Заводом за запошљавање Републике Српске, прошле године организовало сајам запошљавања за сезонске раднике.

"Наш циљ је повезивање туристичких дестинација у Српској, тако да радници који зими раде на Јахорини љети могу бити ангажовани на другим локацијама. То су први кораци, али одређени проблеми превазилазе надлежности министарства", истакао је Шулић.

Он је нагласио да је одлив радне снаге у Хрватску неминован, али да се плате у појединим центрима у Српској значајно повећавају.

"Данас је на Јахорини просјечна пријављена плата око 1.000 евра, што је велики напредак. Ми смо млада туристичка дестинација и потребно је вријеме да се додатно профилишемо и учинимо конкурентнијим", рекао је Шулић.

САЈАМ

Захваљујући новим законским рјешењима која омогућавају издавање радних дозвола на период до три године, потрага за кадровима већ је у пуном јеку путем бројних сајмова, агенција и онлајн платформи. Један од кључних догађаја је предстојећи Сајам послова у туризму и сезони, који ће као највећа онлајн платформа за запошљавање у Хрватској бити одржан од 27. јануара до 5. фебруара ове године.

(Глас Српске) Фото: АП