Срби на Новом Зеланду обиљежили српску нову годину

У суботу, 17. јануара, са малим закашњењем, у Окланду на Новом Зеланду прослављена је српска нова година.

Након што су тамошњи Срби из многих разлога напустили праксу новогодишњих прослава навече у ресторанима, ово је био други пут да су је организовали у прекрасном амбијенту Лонг Беацх рекреационог парка, врло близу преко километар дугачке плаже.

Прослава је трајала цијели дан у организацији Српске православне цркве Свети Краљ Милутин Српски.

Црквени одбор, Коло српских сестара и бројни добровољци су припремили храну, а од слављеника се оочекивало само да донесу пиће и да евентуално, ако желе, дају прилог за изградњу нове цркве.

Било је близу 200 слављеника, неко је био само 3-4 сата на прослави, но било их је много који су остали цијели дан.

То је отприлике десети дио Срба који живе у Окланду.

Хране је било у изобиљу и била је добра: јањетина и прасетина са ражња, 30кг ћевапа и исто толико пљескавица, мноштво разноврсних ражњића и један огроман лонац гулаша.

Вријеме је били прекрасно, махом сунчано са температуром од 26 степени.

Расположење је било на високом нивоу.

Млади су играли одбојку, жене су играле коло, а мушкарци су се натјецали у навлачењу конопца.

У једном моменту, помоћу дрона, направљена је и групну фотографију са огромном заставом Србије.

Прије свечаног ручка, протојереј отац Сава Антић је благословио храну, а предсједник Црквеног одбора је с великим узбуђењем саопштио радосну вијест да је напокон, након неколико година надуравања са општинским властима, коначно стигла дозвола за изградњу нове цркве.

Почетак изградње, на локацији постојеће цркве (која се неће рушити него ће само промијенити намјену) планиран је за наредну годину кад се очекује да ће се стећи сви финансијски и оганизациони услови за тај велики корак у опстанку и унапређењу положаја православља на далеком Новом Зеланду.

Иако веома далеко од своје отаџбине највећа жеља свих овдашњих Срба је да и они и њихови потомци остану Срби чврсти у очувању своје вјере, културе, језика и обичаја.

(БН/Небојша Јовељић) Фото: Небојша Јовељић