Спољнотрговински дефицит БиХ премашио 14 милијарди КМ

Дефицит у спољнотрговинској размјени Босне и Херцеговине у претходној години премашио је 14 милијарди КМ, показују подаци Управе за индиректно опорезивање БиХ (УИО БиХ).

Како се наводи у овим подацима, током 2025. године у БиХ је увезено робе за 31,65 милијарди КМ, док је у истом периоду из БиХ извезено производа за 17,54 милијарди КМ.

Ово значи да је дефицит у спољнотрговинској размјени током цијеле 2025. године износио чак 14,11 милијарди КМ.

Да дефицит расте из године у годину, показују подаци УИО БиХ, у којима се наводи да је током 2024. године он износио 13,82 милијарди КМ, односно да је извоз износио 16,61 милијарду КМ, а увоз 30,43 милијарди КМ.

У 2023. години је дефицит био 12,90 милијарди КМ, те је извоз износио 17,05 милијарди КМ, а увоз 29,95 милијарди КМ.

Шта се највише увозило?

Када су у питању производи, највише су се током претходне године увозила минерална горива, минерална уља и производи њихове дестилације, битуменске материје и минерални воскови за 3,6 милијарди КМ, па нуклеарни реактори, котлови, те апарати и механички уређаји и њихови дијелови за 2,81 милијарду КМ.

Шта се највише извозило?

Извезено је највише електричних машина и опреме и њихових дијелова, апарата за снимање или репродукцију звука, телевизијских апарата за снимање или репродукцију слике и звука и дијелова и прибора за те производе за 1,59 милијарди КМ, па нуклеарних реактора, котлова, машина те апарата и механичких уређаја и њихових дијелова за 1,40 милијарди КМ.

Највише производа увезено из Хрватске

Када су у питању земље, највише производа је увезено из Хрватске, за 5,9 милијарди КМ, Србије 4,17 милијарди КМ, те Њемачке за 2,65 милијарди КМ.
Са друге стране, Босна и Херцеговина је, према овим подацима, највише производа пласирала Хрватској за 3,09 милијарди КМ, Њемачкој 2,49 милијарди КМ, те Србији 1,9 милијарди КМ.

Шта је проблем?

Предраг Млинаревић, професор на Економском факултету Универзитета у Источном Сарајеву, рекао је да континуирано повећање трговинског дефицита прије свега указује на структурни проблем домаће економије.

“Кључни изазов не налази се на страни потрошње, већ на страни производње – домаћа привреда очигледно нема капацитет да одговори на растућу тражњу кроз конкурентну понуду. То упућује на недовољну продуктивност и слабу цјеновну конкурентност домаћих произвођача, који не успијевају искористити повољне импулсе на тржишту”, рекао је Млинаревић.

Додао је да детаљнији увид у структуру дефицита по земљама показује да се највећи дисбаланси остварују у трговини са државама региона.

“Управо ту постоји реалан простор за његово постепено смањење, кроз циљано осмишљене политике увозне супституције”, нагласио је Млинаревић.

Према његовим ријечима, такве мјере могу подразумијевати подршку домаћим предузећима у унапређењу технолошке ефикасности и смањењу трошкова производње, али и привлачење регионалних компанија да дио производње лоцирају на домаће тржиште.

“Без оваквих структурних интервенција, трговински дефицит ће наставити да се креће по устаљеној путањи, уз осцилације које ће зависити првенствено од краткорочних инфлаторних притисака и цикличних кретања, а не од стварног јачања домаће економске базе”, додао је он.

(Независне) Фото: АП