Цијену задуживања власти Српске платиће обични грађани

Грчка је прије 15 година доживјела финансијски слом који је многима тада дјеловао незамисливо. Годинама се задуживала, трошила више него што је имала и увјеравала јавност да је стање стабилно.

Када су кредити постали прескупи, а повјерење изгубљено, услиједиле су тешке посљедице резање плата и пензија, раст незапослености и нагли пад животног стандарда.

Република Српска није у таквој кризи, али се суочава са опасним трендовима који подсјећају на прве фазе грчког сценарија.

Српска се задужује по високим каматама, вишим него у региону, што значи да за сваки нови кредит мора враћати много више новца него друге земље.

Само на камате одлази огроман дио буџета, новца који би иначе могао бити уложен у здравство, школе, путеве или помоћ привреди.

Проблем се додатно продубљује јер се нова задужења често користе да би се затвориле старе рупе у буџету – да се исплате ранији дугови и редовни трошкови државе.

То је фактички узимање новог кредита како би се вратио стари, без стварања нових прихода. Такав круг може функционисати неко вријеме, али дугорочно је неиздржив.

Министаркса финансија Зора Видовић, али и Милорад Додик, предсједник СНСД, често као аргумент наводе да дуг Републике Српске још није прешао законске границе.

Сматрају да заслужују Нобелову награду за економију јер се задужују у складу са европским стандардима. Али камата коју Српска плаћа није ни близу европских стандарда.

Према мишљењу економиста искуство Грчке показало је да се криза не јавља када се пређе нека формална линија, већ онда када дуг постане прескуп и када кредитори почну сумњати да ће новац бити враћен.

Тада камате додатно расту, а излаз постаје све тежи.

А Република Српска не може изаћи на међународне берзе како би се тамо задужила по повољнијим условима, нити покушава смањити камате које плаћа при задуживању емисијама обвезница на домаћем финансијском тржишту.

Питање да ли Република Српска може доћи у ситуацију сличну Грчкој требало би се посматрати као упозорење. Ако се настави скупо задуживање без јасног плана како ће се новац враћати и како ће економија расти, терет ће све више падати на грађане.

Задужили су будуће генерације, привреда је препуштена сама себи јер је инвеститорима лакше улагати у јавни сектор, а боље зарађују. Нема потребе да ризикују било шта улагањем у привреду.

Грчка криза пружила је једноставну лекцију онима који желе да науче: дуг може изгледати безазлено док се нагомилава, али када дође тренутак наплате, цијену увијек плаћају обични људи.

Српска се задужује годинама, све више, али нове вриједности се не стварају него се плаћају ранији дугови. 

(Српскаинфо) Фото: БН