Извозници из БиХ на границама ЕУ плаћају нову таксу

Од 1. јануара извозници из Босне и Херцеговине на границама Европске уније плаћају нову таксу – порез на емисију угљен-диоксида, познат као ЦБАМ.

Иако је Европска унија на овај механизам упозоравала годинама, домаће власти нису искористиле вријеме за усвајање потребне регулативе.

Рачун сада стиже привреди, а најтеже ће бити погођени извозници електричне енергије.

Поклон Европске уније за празнике биће управо тај рачун, јер се од 1. јануара уводи наплата ЦБАМ-а. Сви који извозе у Европску унију, а при производњи емитују ЦО₂, мораће да плате ову таксу. То се односи на цемент, жељезо, алуминијум, вјештачка ђубрива, али и на електричну енергију.

Највећи удар осјетиће управо извозници струје.

Цијена се обрачунава по тони емитованог угљен-диоксида и плаћа се Бриселу.

"На годишњем нивоу то износи око 450 милиона евра. Због тога би се привреда морала преоријентисати и извршити притисак на домаће власти да се што прије организује берза електричне енергије и уведе ЕТС механизам, као што је то пракса у Европи. Тај механизам би омогућио да се накнада за емисије плаћа у Босни и Херцеговини, а не Европској унији", казао је предсједник Комитета међународног савјета за велике електричне системе ЦИГРЕ Зијад Бајрамовић.

Новац је могао остати у БиХ да је држава реаговала на вријеме. Увођењем берзе електричне енергије и домаћег система трговине емисијама, односно такозваног ЕТС-а, компаније би ЦО₂ плаћале у БиХ, а не Европској унији.

Разлика је јасна: ЦБАМ пуни буџет Европске уније, док би ЕТС пунио буџет Босне и Херцеговине.

Закон који то омогућава усвојен је, али само у Представничком дому Парламентарне скупштине.

У Спољнотрговинској комори тврде да фирме знају шта долази.

Наводе да је Спољнотрговинска комора у посљедње три године одржала 35 едукација на ову тему, уз велики одазив фирми, те да су компаније свјесне будућих изазова и да су се за њих припремале.

Ипак, поставља се питање да ли су заиста спремне.

"Нажалост, домаће компаније немају увијек адекватан кадар који може одговорити захтјевима ЦБАМ-а. Уколико се примјена у потпуности покрене од 1. јануара, то би могао бити велики удар на дјелатности које су тренутно обухваћене овим механизмом", истиче предсједник Привредне коморе РС Горан Рачић.

Негативне посљедице ће се осјетити, сматрају економисти.

"Овај механизам ће дефинитивно утицати на извоз, јер је Европска унија у том погледу прилично ригорозна. Остаје да се види како ће изгледати сам почетак примјене и да ли ће поједини производи вјероватно поскупјети у извозу. Питање је и да ли ће се то одразити на ниво цијена и укупну економску активност у Босни и Херцеговини", каже економиста Фарук Хаџић.

Европска унија је упозоравала годинама, али је БиХ пропустила прилику. Од 2026. године цијену тог кашњења плаћаће привреда, односно домаће фирме, а на крају потенцијално и грађани.

(Еуронеwс.ба) Фото: Вијести.ба