Зашто је за Човића од стратешког интереса да сједиште берзе електричне енергије буде у Мостару?

Закон о регулатору, преносу и тржишту електричне енергије БиХ нови је 'камен спотицања' међу политичким актерима БиХ и могао би генерисати нове блокаде у Парламентарној скупштини БиХ.

Ријеч је о закону чије је усвајање један од предуслова да извозници из БиХ буду изузети од ЦБАМ-а, механизма ЕУ који подразумијева плаћања пореза на угљен диоксид у секторима електричне енергије, цемента, ђубрива, алуминијума и челика, а чија примјена почиње за три дана или 1. јануара 2026. године.

Осим тога, усвајање овог закона требало је допринијети испуњавању обавеза БиХ према Енергетској заједници и ЕУ законодавству, успостављању берзе електричне енергије у БиХ, као спајању бх. тржишта електричне енергије са другим тржиштима.

Закон о регулатору, преносу и тржишту електричне енергије БиХ усвојен је 12. децембра у Представничком дому ПСБиХ, али је питање да ли ће икада у истом тексту бити усвојен у Дому народа ПСБиХ.

Како су почели проблеми

Наиме, сва ранија подршка ХДЗБиХ и СНСД-а овом закону и њихово позивање на хитно његово усвајање, 'истопили' се пред амандманом усвојеним у Представничком дому ПСБиХ, да се у изворном приједлогу закона пристиглом из Савјета министара БиХ промијени одредба о сједишту будуће бх. берзе електричне енергије.

Умјесто Мостара, Представнички дом ПСБиХ прихватио је амандман Комисије за спољну трговину и царине да сједиште будуће берзе буде у Брчком. Амандман је иначе упутио СДС-ов посланик у ПД ПСБиХ Дарко Бабаљ.

И ту су почели проблеми. Предраг Кожул, посланик ХДЗБиХ, покушао је на сједници Представничког дома ПСБиХ 12. децембра уложити амандман којим у закон поново враћа да сједиште берзе буде у Мостару, али је то Представнички дом одбио. А онда су почеле блокаде и опструкције доношења овог закона у Дому народа ПСБиХ.

Прво је Маринко Чавара, предсједавајући Представничког дома ПСБиХ и кадар ХДЗБиХ, иако је закон усвојен још 12. децембра, одбио тај закон прослиједити три спрата више у згради ПСБиХ, до Дома народа ПСБиХ.

Када је предсједавајући Дома народа ПСБиХ Кемал Адемовић, како је сам саопштио на сједници Дома народа 23. децембра, предложио на колегију да се тај закон разматра на сједници Дома, на то нису пристали чланови Колегија Драган Човић и Никола Шпирић.

Но, на тој сједници Дома народа Драган Човић за закон о електричној енергији казао је да он јесте неопходан, али 'да су сви који се заносе да ћемо измјестити мјесто трговања електричном енергијом из Мостара у Брчко у заблуди. '

"То се неће десити. И то морате разумјети, иако се некоме то не свиђа," казао је Човић, баш као да је берза већ основана у граду на Неретви, а не да смо у ситуацији да још није усвојен ни закон који регулише њено формирање.

Оваква одлучност Човића да блокира усвајање закона о електричној енергији ако сједиште берзе не буде у Мостару намеће логично питање: Зашто је њему и ХДЗ-БиХ толико важно да берза буде у Мостару?

Права моћ берзе и ко ће диктирати правила

Проучавајући надлежности које ће имати будући оператор преносног система, односно берза електричне енергије у БиХ, као и истражујући позиције и овлаштења таквих берзи у Хрватској, Србији и Словенији, дошли смо до јасних показатеља о томе да, у ствари, онај ко има утицај над берзом има и моћ да дугорочно обликује енергетски систем и финансијске токове вриједне стотине милиона марака. То је уједно одговор и на питање о Човићевом интересу у борби за адресу будуће берзе.

И зато ће се сигурно врло брзо показати да спор око сједишта берзе електричне енергије у БиХ представља једну од најважнијих политичких и економских битака у земљи. Јер он се не води око адресе, него око контроле новца, моћи и будућег енергетског система БиХ.

Наиме, берза електричне енергије није обична фирма нити класична државна институција, него је мјесто гдје се одлучује како се струја продаје, по којој цијени и под којим правилима. Суштина цијелог спора заправо није у Мостару или Брчком, него у питању ко поставља директора и управу берзе.

А зна се да онај ко поставља кадрове одлучује о правилима трговине струјом, види тржишне податке прије других, може погодовати 'својима' и утиче на токове новца вриједне милионе марака. Такође, цијене струје, стабилност снабдијевања, будуће инвестиције и усклађивање с ЕУ правилима, све то зависи од тога како ће берза функционисати и ко ће њоме управљати и спор 'у најави' око сједишта берзе електричне енергије у БиХ није административно питање, него борба за контролу над једним од највриједнијих ресурса у земљи.

Зато за ХДЗ БиХ захтјев да сједиште берзе буде у Мостару није техничко, него стратешко питање. Мостар је град у којем ХДЗ има дугогодишњу институционалну доминацију, у њему је сједиште Електропривреде ХЗХБ и смјештањем берзе у Мостар, ХДЗ би сигурно диктирао и контролисао те токове.

И без обзира на државног оператора, закон предвиђа доста самосталних радњи и надлежности које би берза као једна од организационих јединица проводила.

Управо због огромне улоге и значаја који ће будућа бх. берза електричне енергије имати у трговини струјом, овакав развој догађаја најављује ново парламентарно надмудривање у периоду који слиједи. У међувремену све се то дешава у тренутку када извозницима из сектора индустрије метала и других области пријете озбиљне посљедице ЦБАМ-а и када БиХ хитно треба функционално и транспарентно тржиште електричне енергије.

Ипак, то очигледно није приоритет. Кључно питање за ХДЗ БиХ и СНСД јесте да се у закон врати одредба по којој ће сједиште будуће берзе бити у Мостару, а не у Брчко дистрикту.

Због тога се може очекивати да ће ХДЗ БиХ и СНСД наставити 'гурати' верзију закона каква је усвојена у Савјету министара и упућена у септембру у Дом народа, а која Мостар подразумијева као сједиште берзе електричне енергије. Чак и ако се такав закон усвоји, због различитих текстова у Представничком дому и Дому народа он ће морати ићи на додатно усаглашавање, што значи ново одуговлачење и политичко трговање.

Страначко 'струјно коло' уз доминантне кадрове СНСД и ХДЗБиХ

Иначе, увидом у раније активности из енергетског сектора, још од 2017. године у Мостару се организују бројни скупови уз учешће представника хрватског енергетског сектора и хрватске берзе електричне енергије, на којима се годинама понавља тврдња да ће сједиште берзе електричне енергије у БиХ бити управо у Мостару, и то много прије него што је уопште донесен закон који би то регулисао.

Сташа Кошарац је и у Парламенту БиХ тврдио да су се ентитети Федерација БиХ и Република Српска усагласили око Мостара као сједишта берзе, али већина у Парламенту БиХ очигледно сматра другачије.

А како се својеврсно страначко 'струјно коло' затворило у регулаторима и енергетским институцијама у БиХ које ће свакако имати улоге у примјени будућег закона, говори податак да је на челу Независног оператора система Немања Пандуревић, бивши шеф кабинета Сташе Кошарца, док су извршни директори Мухамед Мујакић и Ана Марић, сви именовани у вријеме коалиције СНСД-СДА-ХДЗ БиХ.

На челу Електропреноса је Човићев одани кадар Миро Џакула, а на челу ДЕРК-а се ротирају на позицији предсједавајућег сваке године Суад Зељковић и Никола Пејић из ФБиХ, те Бранислава Милекић из Републике Српске, што није пандан позицијама у Електропреносу и НОС-у.

Кошарац је недавно казао и да је НОС покренуо одређене активности према Европској унији с циљем добијања средстава за успостављање берзе, а није прецизирао како је новац могао бити тражен прије него што је закон усвојен.

Када се све скупа сагледа, јасно је због чега се око закона о регулатору, преносу и тржишту електричне енергије расправа водила скоро деценију и зашто нас тек чекају политичке уцјене, трговина и надмудривање око овог закона. Питања о томе хоће ли грађани добити јефтинију струју, уређеније тржиште електричне енергије, колико ће их коштати 'препуцавања', политичаре не занима.

(Рапорт)