Како је пројекат ВЕ Требиње 1 постао Леотар?!

Преговори о издавању концесије за изградњу вјетроелектране “Требиње 1” вођени су без јавног надметања, са кинеско-сингапурским конзорцијем нетранспарентне власничке структуре и ограничених обавеза јавног извјештавања.

Након што су одустале од пројекта, Влада Републике Српске наставила је преговоре са такође сингапурско-кинексим компанијама сличног кредибилитета. Изостанак транспарентног поступка и јавних података о провјери пословања инвеститора указују на изражен ризик од злоупотреба и корупције у поступку располагања јавним ресурсима.

Пројекат изградње вјетроелектране “Требиње 1” у јавности је представљен као једна од највећих инвестиција у сектору обновљивих извора енергије у Републици Српској. Укључивао је изградњу вјетропарка инсталиране снаге веће од 500 МW у близини Требиња, а његова вриједност како је завнично саопштено из Министарства енергетике и рударства РС требала је бити 1,5 милијарди КМ, док ће инвеститор уплатити 7,8 милиона концесионе накнаде.

Ипак, од ране фазе преговора постало је јасно да се поступак издавања концесије не одвија кроз транспарентан и конкурентан процес. Умјесто расписивања јавног позива, Влада Републике Српске се одлучила за директне преговоре са компанијама „Цхина Поwер ПТЕ.ЛТД“ и „Зхонгбо Гроуп“, представљајући их као кинеске инвеститоре са огромним искуством у сектору обновљивих извора енергије.

Министар енергетике и рударства Петар Ђокић је у име Владе РС средином аугуста 2024. са поменутим компанијама потписао Споразум о стратешкој сарадњи у области обновљивих извора енергије. Власти РС никада нису понудиле доказе о кредибилитету компанија, интересу других потенцијалних инвеститора као ни о разлозима због којих је изабран преговарачки поступак без конкуренције.

Умјесто објашњења, из Министарства енергетике и рударства Републике Српске, које је у име Владе РС задужено да води преговоре о додјели концесије кинеско-сингапурском конзорцију, понављано је да Закон о концесијама РС допушта додјелу концесије без јавног надметања уколико постоји споразум о сарадњи.Компанија “Зхонгбо гроуп” д.о.о. Бања Лука” основана је 22. септембра 2024, односно три мјесеца након потписивања споразума о сарадњи са Владом РС. Ова компанија је била у власништву сингапурске фирме “Еверест Поwер ПТЕ. ЛТД”, али је накнадно прешла у власништво такођер сингапурске компаније “Зодиц Енергy ПТЕ.ЛТД”.

Зхонгбо Гроуп(З) је пак, према ограниченим доступним информацијама, компанија основана 1991. године у Пекингу. Запошљава преко 10.000 људи у 15 одјела, те има преко 40 подружница, али осим сличности у опису компаније који се налази у саопштењима Владе РС-а нема других доказа да је управо ова компанија у преговорима са Владом РС.

„Цхина Поwер ПТЕ-ЛТД“ је основана 25. октобра 2023. године и према доступним подацима она је регистрована као Приватна компанија са ограниченом одговорношћу по дионицама, ослобођена обавезе јавног извјештавања (енгл. Еxемпт Привате Цомпанy Лимитед бy Схарес).

Обје компаније, „Цхина Поwер ПТЕ.ЛТД“ и „Зхонгбо Гроуп“, односно компанија власница бањалучке фирме “Зхонгбо гроуп д.о.о. Бања Лука” користе правне моделе који омогућавају ограничене обавезе јавног извјештавања и не пружају јасан увид у стварно власништво, финансијске капацитете и поријекло капитала.

Упркос томе, Влада РС водила је преговоре о инвестирању у пројекат процијењене вриједности више од милијарду и по КМ, иако нема јавно доступних доказа да је проведена темељита провјера кредибилитета инвеститора.

Скупштина града Требиња је без расправе усвојила Одлуку о приступу изради зонинг плана за вјетроелектрану, омогућивши формалну процедуру за градњу на руралним и пољопривредним земљиштима. У овом процесу нису предочене студије утицаја на околиш, техничке спецификације или финансијске анализе пројекта. Начелник Одјељења за капиталне инвестиције, Синиша Вучуревић, именован непосредно прије покретања процедуре уговарања концесије, није одговарао  на питања о овом процесу.

Упркос одлукама републичких, али и локалних власти, које су наводиле на закључак да постоји јасна намјера изградње вјетропарка, кинеско- сингапурски конзорциј „Зхонгбо Гроуп“ и „Цхина Поwер ПТЕ. ЛТД“ су у септембру 2025. обавијестили Владу Републике Српске да се повлаче из пројекта.

Ово је само потврдило критике које су се тицале процеса селекције инвеститора, потцртавајући питања о томе да ли је селекција икада била адекватна и да ли су финансијске и техничке способности детаљно провјерене. Умјесто покретања новог јавног и конкурентног поступка за избор новог инвеститора, Влада РС је наставила преговоре са другим компанијама, мијењајући назив пројекта у „Леотар“.

Умјесто „Зхонгбо Гроуп“ и „Цхина Поwер ПТЕ. ЛТД“ у нови инвестицијски подухват ушле су “Зхонгји Цонструцтион” и “Зодиц Енергy ПТЕ. ЛТД” с којима је, како је наведено из ресорног миснистарства, 3. октобра 2025. године потписан споразум о сарадњи.

Из кабинета министра индустрије, рударства и енергије Републике Српске Петра Ђокића наведено је да понуду за додјелу концесије за изградњу вјетроелектране „Леотар“ на подручју града Требиње доставила компанија “Зодиц Енергy ПТЕ. ЛТД” која је основана  у марту 2025. године у Сингапуру, а само неколико дана након потписивања споразума о сарадњи с Владом Републике Српске постаје власник фирме “Зхонгбо Гроуп д.о.о. Бања Лука”, која је претходно одустала од реализације пројекта.

Зашто је важна транспарентност?

Изостанак јавног надметања у комбинацији са недостатком информација о кредибилитету инвеститора, указује на повећан корупцијски ризик и доводи у питање законитост и сврху преговарачког поступка.

Због ових неправилности цијели процес од првих најава пројекта до актуелних преговора о издавању концесије показује образац нетранспарентног управљања у којем се одлуке о јавним ресурсима доносе иза затворених врата. У таквом окружењу, пројекти обновљивих извора енергије не представљају механизам на путу ка одрживој енергетској  транзицији, него простор израженог корупцијског ризика.

ТИ БиХ је објавио студију овог случаја која указује на постојање ширег проблема у области концесија, гдје увођење страног инвеститора под нетранспарентним условима често има фаталне посљедице по јавни интерес.

Транспаренцy Интернатионал у БиХ већ је раније указивао да су бројни пројекти у којима су концесије додјељиване инвеститорима упитног кредибилитета завршавале милионским арбитражним споровима чију штету и данас плаћају грађани. Јавности је најпознатији случај Вијадукта коме је недавно исплаћено преко 100 милиона КМ одштете због спорне концесије за пројекат Хидроелектране на Врбасу. Такође, Република Српска још је у процесу откупа концесије од контроверзне фирме Цомсар Енергy која је добила право на експлоатацију стратешких резерви угља које су сада неопходне за нормалан рад РИТЕ Угљевик.

ТИ БиХ је већ упозоравао на нетранспарентност и других пројеката изградње енергетских објеката који требају производити електричну енергију из обновљивих извора.

Конкретно, у случају изградње СЕ Требиње 1 пробијени су сви рокови изградње, концесија је пренесена на предузеће које нема услове да је реализује, а у посао је уведен мађарски инвеститор који се у међувремену повукао. Недавно истраживање ТИ БиХ  открило је да је нови власник компаније која држи концесију вриједну 100 милиона КМ, постала мађарска фирма без прихода и радника, са wеб страницом покренутом мјесец дана прије уласка у посао.

ТИ БиХ већ дуго указује да је потребно смањити корупцијске ризике у додјели и преносу концесије за овај и сличне пројекте, и да је због тога неопходно унаприједити законски оквир и  транспарентност поступака кроз објављивање свих релевантних информација, обавезно јавно надметање и јасно дефинисане критерије евалуације.

Све промјене инвеститора и концесионих права требају бити праћене темељном провјером техничке и финансијске способности, те претходног искуства, уз објаву власничких структура и укључивање локалне заједнице кроз јавне расправе.

Због недостатка ове праксе и лоших одлука власти, грађани су платили стотине милиона одштете инвеститорима сумњивог кредибилитета за пројекте који никада нису реализовани.

(Транспарентно.ба)