Хоће ли опстати ЈУ Парк природе “Требевић”?

Јавна установа Парк природе Требевић, основана са циљем заштите овог подручја, нема средства за нормално функционисање.

Директору, једином запосленом, преостало је да предложи постављање рампи на улазе према Требевићу и наплаћује таксе од грађана који долазе аутомобилима.

Овакав приједлог наишао је на критике јавности. Сам градоначелник Источног Сарајева, иако је издвајао средства, признаје да би, ако се нешто не учини, Парк природе могао бити угашен.

С друге стране, измјеном регулационих планова општине оснивачи, прије свега Источни Стари Град, дозволиле су прекомјерно градњу уједно игноришући обавезу уплаћивања средства за рад ове јавне установе.

Пројекат постављања рампи за наплату улаза главни је предуслов за наплату еколошке таксе и остваривање прихода који би покрили барем текуће пословање ове јавне установе у идућој години, појашњено је у Програму рада ЈУ Парк природе “Требевић” за идућу годину који је, иако уз значајне техничке грешке, ипак усвојила Скупштина Града Источно Сарајево на сједници одржаној јуче.

“Пошто код нас није постојала законска основа за наплату наведених еколошких такси, било је потребно утрошити много времена и енергије са циљем да се створи законска подлога за њихово увођење и наплаћивање и то смо успјешно завршили”, појашњава у Програму рада в.д. директора Парк природе “Требевић” Младен Самарџић.

Таксе ће се наплаћивати аутомобилима који буду улазили на ово заштићено подручје, а планиране локације рампи су: Миљевић кривина, Златиште, Осмице и Јасик.

Цијена дневне таксе по аутомобилу износила би пет марака.

Но, оваква замисао директора наишла је на оштре критике јавности, односно грађана који нису спремни плаћати улаз на подручје Требевића.

Апсурдно је и то да би се еколошка такса грађанима наплаћивала као накнаде за заштиту и унапређење животне средине због аутомобила којим долазе, док инвеститори који граде на Требевићу увелико уништавају ту исту животну средину.

 Ћосић: Јахорину смо уништили водећи се искључиво интересом и профитом

Општине оснивачи односно Источни Стари Град, Источно Ново Сарајево као и Пале немају намјеру издвајати средства за рад Парка природе иако су се обавезале издвајати 25.000 КМ годишње.

Једино је Град Источно Сарајево раније издвојио одређена средства.

Но, да се ова новооснована установа налази у проблемима са функционисањем признао је за скупштинском говорницом и сам градоначелник Источног Сарајева Љубиша Чосић.

“ Мислим да нисмо довољно успјели, искрено ћу вам рећи, мислим да смо неке ствари могли далеко више. Ако у 2026. не урадимо нешто на пољу функционисања Парка природе он ће бити бесмислен. Изгубиће се та идеја и моћи ћемо хладно отићи у Владу РС и рећи као сто сте га прогласили Парком природе, тако га и вратите у неке нормалне оквире, ми нисмо успјели. Засто? Зато што већ ево двије и по године покушавамо да постигнемо неку врсту договора”.

Осврћући се на прекомјерну сјечу шуме на Требевићу градоначелник је ову планину упоредио са Јахорином.

“ Мени се не свиђа то сто смо урадили од Јахорине сви заједно, уопште се не изостављам, да ли ћемо доћи до ситуације да вођени искључиво интересом и профитом доведемо и Требевић у то или ћемо барем увести нека правила? Наплата таксе за живљење у обухвату Парка природе, наплата таксе за пословање у оквиру парка, наплата таксе за улазак у Парк природе доносе приходе који ће бити искориштени да се плате ренџери (радници) и да се уреди несто у том парку природе”.

Ћосић додаје и да ће прије евентуалног постављања рампи бити одржане јавне расправе.

Против програма рада ЈУ Парк природе „Требевић“ били су опозициони одборници у скупштини Града предвођени СДС-ом.

Одборник Предраг Шаровић сматра да најаве о постављању рампи представљају опасан преседан и директан удар на суштину заштите природе. 

“Умјесто очувања и одговорног управљања, грађанима се шаље порука да се природа претвара у извор прихода, без јасних законских основа, јавне расправе и сагласности грађана”, каже за СПИН Инфо Шаровић.

Додаје да је Парк природе природно добро од општег интереса  те мора остати слободно и доступно свим грађанима.

Парк природе „Требевићˮ стављен је под заштиту у циљу очувања различитих природних елемената, природног састава и цјеловитости екосистема, очувања карактеристичних обиљежја пејзажа, односно у сврху очувања укупне геолошке и биолошке разноврсности. 

Но, док зграде несметано ничу изгледа да нема воље надлежних да се ограничи прекомјерна урбанизација, те посвети очувању овог простора.

(Спининфо) Фото: Спин инфо